Studije pokazuju da se pri radu s kompjuterima naše oči opterećuju više nego što je preporučljivo. Na sreću, to ne može prouzrokovati ozbiljnija oštećenja vida, posebno ako se pridržavamo određenih mera predostrožnosti. Upotreba kompjutera postala je sastavni deo rada i života mnogih ljudi. Prema izveštaju iz 2004. godine, 143 miliona ljudi u Americi koristi kompjuter svakog dana, uključujući i 54 miliona dece.
Kompjuteri sigurno čine naš posao lakšim i efikasnijim, ali, nažalost, istovremeno utiču i na naše zdravlje. Prema navodima Američke optometrijske asocijacije, 70 do 75 odsto onih koji rade na kompjuteru ima probleme s vidom, i to stanje je nazvano sindrom kompjuterskog vida, a svake godine se broj novih slučajeva povećava za milion. Sindrom kompjuterskog vida definiše se kao naprezanje očiju udruženo s produženom upotrebom kompjutera.
Studije pokazuju da se pri radu s kompjuterima učestalost treptanja smanjuje i do pet puta, a retko i nekompletno treptanje može uzrokovati suvoću, crvenilo i iritaciju očiju zbog bržeg isparavanja suznog filma. Postoje različite mere koje radnici i poslodavci mogu da preduzmu kako bi se smanjili ili sprečili simptomi, pri čemu je pregled oka najvažniji. Naprezanje oka često je uzrokovano intenzivnim svetlom koje dolazi spolja ili iznutra. Pri korišćenju kompjutera ambijentalno osvetljenje trebalo bi da bude upola slabije od onog koje se koristi u većini kancelarija.
Potrebno je eliminisati spoljašnje svetlo navlačenjem zavesa ili roletni, a treba smanjiti i unutrašnje osvetljenje koristeći nekoliko sijalica ili fluorescentnih štapova. Ako je moguće, monitor treba namestiti tako da prozorsko svetlo dolazi sa strane. Oftalmolozi savetuju da svakih 30 minuta treba gledati van ekrana kompjutera i fokusirati pogled na udaljene predmete oko 20 sekundi. Takođe, po pet do 10 sekundi bi trebalo fokusirati čas bliske, čas daleke objekte do desetak puta.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com