Kosmos je još uvek, u najvećoj meri, nepoznanica za savremenu nauku. Mnogo je neobjašnjivih fenomena i pitanja oko kojih se godinama vode polemike. Jedna od diskusija koja već dugo traje je pitanje kako je nastao svemir. Najpopularnija i široko prihvaćena teza je ona koja govori o „Velikom prasku“ koji se desio pre 12 do 15 milijardi godina. Počev od tog trenutka, kosmos se širio i njegovo kretanje se nastavlja i danas.
Pitanje koje je zaokupljalo pažnju naučnika je bilo dokle će se kosmos širiti. Da li ovaj proces može da traje beskonačno ili će u jednom trenutku da prestane i da se desi obrnuta pojava – skupljanje usled gravitacionih sila, pri čemu bi se svemir ponovo vratio u stanje pre „Velikog praska“. Ako bi se to desilo, bio bi to kraj vremena kakvo mi poznajemo, kraj našeg univerzuma.
I dok su naučnici razmišljali i postavljali teze i hipoteze, desila se potpuno neočekivana stvar: u poslednje dve godine je primećena pojava ubrzavanja širenja kosmosa! Do otkrića su prvi došli naučnici sa kalifornijskog Barkley univerziteta koji su proučavali supernove. Upoređujući dva ovakva tela koja su bila slične veličine, ali na različitim udaljenostima od Zemlje, kalifornijski tim je uočio pojavu da eksplozija zvezde koja je bliža našoj planeti mnogo sporije postaje sjajnija od one koja se nalazi na većoj udaljenosti. Posredno izveden zaključak je bio – kosmos ubrzava. Ovo otkriće se desilo 1998. godine, ali su ga potvrdile i druge pojave uočene u svemiru tokom protekle dve godine.
Svo to vreme traju i polemike oko toga šta izaziva ovakvo ubrzanje i ovu, za naučnike, potpuno neočekivanu pojavu. Jedno od objašnjenja je da neka nepoznata materija ili oblik energije poseduju gravitaciono polje koje na velikim daljinama, umesto da privlači, proizvodi suprotan efekat – odbijanje.
Na slici: razmišljajući o širenju kosmosa, naučnici se i pitaju kakvog je on oblika – zatvoren, otvoren ili ravan. Možda bi trebalo postaviti i pitanje da li univezum uopšte ima oblik.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com