Kriminalcima je u preinternetskoj eri najvažnije bilo da sakriju identitet, a sada je i među njima zavladao trend da se svojim nedelima hvale na društvenim mrežama. Praksa da se prestupi dokumentuju fotografijama i video-snimcima je u porastu, izvestio je „Gardijan”. Tako su trojica muškaraca preko „Fejsbuka” uživo prikazali silovanje žene u Upsali, gradu na istoku Švedske, pa policiji nije bilo teško da otkrije i uhapsi počinioce nakon što ih je o zločinu obavestilo nekoliko korisnika koji su videli snimak.
„Fejsbuk lajv” je servis koji korisnicima omogućava da na društvenoj mreži emituju direktan prenos sa kamere svojih smartfona. Bez obzira na kampanju te kompanije, kojom su pokušali da podstaknu ljude da dele lepe trenutke iz svojih života, na mreži sve češće završe i sadržaji poput iživljavanja nad mladićem sa posebnim potrebama u Čikagu, zlostavljanje dvogodišnjeg dečaka u Ohaju, kojeg je majka lepljivom trakom zalepila za zid ili ispovest pijanca koji je u Oklahomi upucao muškarca i ženu. Prestupnici su u svim ovim slučajevima sami obezbedili dokaze protiv sebe za čin koji bi možda ostao i nekažnjen.
Šta ih navodi na to da javno prikazuju svoja nepočinstva umesto da samo pozovu policiju i priznaju zločin?
Teroristi i narcisoidni kriminalci žele zločinima da pokažu svoju pamet, snagu, hrabrost, a društvene mreže, objašnjavaju stručnjaci, mogu da im obezbede da hvalisanje nedelom ima maksimalni efekat, a to je da budu priznati.
„Istorijski gledano, uvek je bilo zločinaca koji su imali na umu publiku, kao što su slučajevi javnog samospaljivanja, ali je ta strana uvek bila u drugom planu. Novo je samo to što ljudi danas imaju pristup alatima kao što su fotografije, tvitovi, video-snimci ili direktno emitovanje, preko kojih stvaraju i objavljuju sadržaj samo jednim klikom na telefonu. Prikazivanje zločina nikad nije bilo lakše”, naveo je za „Gardijan” profesor Rejmond Sarit sa Univerziteta Centralna Florida.
„Fejsbuk” nije jedini koji omogućava emitovanje video-sadržaja u realnom vremenu, ali je jedini sa tako brojnom armijom od 1,79 milijardi korisnika. Osim brojnosti publike, kriminalcima su privlačni i lajkovi i druge forme brze povratne reakcije koje na ovoj mreži mogu da dobiju.
Atraktivnost velikog auditorijuma može da prevlada nad zdravim razumom i da ljude navede da javno objave sadržaj na osnovu kojeg mogu da budu otkriveni i kažnjeni.
Pojedini stručnjaci smatraju da su društvene mreže ne samo novo mesto za hvalisanje kriminalaca, na kojem žele da steknu osećaj važnosti i moći, već da je dokumentovanje zločina na tom mestu za neke (na primer za mlade prestupnike odrasle uz internet) prirodan potez u svetu u kojem se svi ključni momenti dele na „Fejsbuku”, „Instagramu”, „Snepčetu” i drugim aplikacijama.
Norvežanin Svejnung Sandberg istraživao je zašto ljudi snimaju sopstvene zločine.
„Živimo u kulturi slikanja. Ako doživljavamo nešto neobično, to se ne računa ukoliko nismo snimili ili fotografisali. To je postalo nagonski. Tako i kada napravite neki zločin, povuče vas taj isti instinkt, uzmete telefon u ruke, snimite i ne razmišljate o posledicama”, rekao je Sandberg.
Novom trendu doprinela je i „selebriti kultura”, u kojoj se prestupnici rukovode logikom „bolje biti poznat po zlu nego biti nepoznat”. U pojedinim slučajevima cilj dokumentovanja jeste da se žrtva dodatno ponizi i da joj se nanese još veća patnja.
(A. M., Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com