Mali uređaj (dimenzija 5 x 7 cm) i Internet omogućuju Edu Kristonu, 53-godišnjaku iz Hamonda, Indijana, da, i pored toga što je preživeo tri infarkta (treći umalo nije bio koban), a sada se nalazi na listi čekanja za transplantaciju srca, vodi relativno normalan život, bez straha za svoje zdravlje i stanje. Nema ni stresa izazvanog čekanjem na red kod lekara, nema napornog putovanja do bolnice (35 km tamo i nazad), nema ležanja u bolnici ni bilo kakvog drugog maltretiranja.
Kriston je, naime, deo pilot projekta u okviru kog se vrši testiranje malog uređaja koji nadzire rad njegovog srca, mereći nekoliko bitnih parametara, između ostalog i krvni pritisak u različitim delovima srca. Uređaj je proizvod kompanije Medtronic iz Mineapolisa, Minesota, a, pored Kristona, u programu učestvuje još troje pacijenata iz nekoliko bolnica širom SAD-a. Cilj probnog programa je da ispita delotvornost ovakvog načina lečenja.
Kriston oko vrata nosi platnenu vrećicu sa karticom sličnoj kreditnoj, koju, kada želi da prenese podatke iz uređaja koji mu je ugrađen, prevlači preko grudi. Za ceo postupak prenosa podataka pomoću kartice i telefonske linije potrebno je desetak minuta.
Kriston svoje podatke svojim lekarima u klinici Sv. Luka u Čikagu šalje jednom nedeljno – nedeljom uveče, tako da ih oni na raspolaganju imaju već u ponedeljak ujutro. Kada se, međutim, ne oseća dobro, Kriston podatke šalje odmah, a precizan i čest uvid u njegovo stanje lekarima omogućuje da optimalno izbalansiraju njegovu medikamentsku terapiju.
Kao i sve ključne grane ljudskog života i delovanja, i medicina pokazuje tendenciju ka sve većem korišćenju savremenih tehnoloških dostignuća u prevenciji i lečenju raznih oboljenja i stanja, a jednim od najkorisnijih, a najjeftinijih alata bi svakako mogao da se pokaže i – Internet. Alan Heru, Kristonov kardiolog, kaže: “Bolesti srca beleže najveći porast broja obolelih u Sjedinjenim Državama. Uskoro neće biti dovoljno mesta u bolnicama za lečenje svih obolelih.” Svrha ovakvih uređaja kakav nosi Kriston jeste upravo da se smanje ogromni izdaci za lečenje bolesti srca i bolnice rasterete kako bi rad bio kvalitetniji i efikasniji. Već kroz nekoliko godina bi ovi uređaji, koji služe za nadzor rada srca i dijagnostiku, a ugrađuju se u grudni koš pacijenta, trebalo da budu osposobljeni i da koriguju neke od problema koje ustanove. Heru kaže: “Ovo, naravno, ne treba da zameni klasičnu medicinu, ali će biti vrlo korisno u situacijama koje ne iziskuju prisustvo lekara.”
Druga kompanija koja se takođe bavi izradom uređaja za upotrebu u medicini, Baxter International, već ima razvijenu saradnju sa mnogobrojnim IT kompanijama, a među njima i sa “velikim imenima” poput Microsoft-a i Cisco Systems-a, a jedan od glavnih ciljnih projekata ove saradnje je razvoj aparata za dijalizu bubrega koji će biti povezan sa Internetom i koji će lekarima omogućavati da lečenje sprovode daljinskim putem.
Pol Brener, prvi čovek u Baxter-u kada je u pitanju ovaj projekat, kaže: “U ovom trenutku, lečenje bolesti bubrega daljinskim putem uglavnom se svodi na prenošenje podataka.” On, međutim, misli da će, u skoroj budućnosti, lekari preko Mreže moći da čine i mnogo više od toga: “Sledeći korak je povećanje brzine i učestalosti komunikacije i omogućavanje da ona bude dvosmerna. Ipak, najveće prepreke nisu pravne ili tehnološke prirode, već leže u prihvatljivosti ovakvog načina lečenja za pacijente i lekare.”
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com