Najveća svetska mrežna knjižara Amazon.com objavila je nedavno da je uštedela čak 17 miliona dolara prebacivanjem svojih hardversko-softverskih resursa na Linux okruženje. Tako je Amazon, u trećem finansijskom tromesečju, na ugradnju novih tehnologija potrošio 54 miliona dolara, što je za čak 17 miliona dolara (gotovo četvrtinu) manje nego u istom periodu prošle godine, kada je na hardver i softver potrošen 71 milion dolara.
Ušteda je, u najvećoj meri, ostvarena kupovinom jeftine komunikacione opreme i primenom tehnologija zasnovanih na Linux-u. Tako Amazon web servere sada pokreće Red Hat Stronghold web server, derivat Apache open source projekta.
Linux, vitalna obrada “prastarog” Unix-a i danas najjači suparnik Windows-u u borbi za PC tržište (naročito serverski deo), sve je popularniji, tako da je na polju velikih servera već uspeo da prevaziđe i neke verzije još uvek robustnog i jakog Unix-a. Ipak, glavno polje primene Linux-a su još uvek manje kompanije i manje zahtevne hardverske konfiguracije.
“Glavni igrači” još uvek se oslanjaju na Unix, ali primer Amazon-a svedoči o tome da i na tom polju počinju da duvaju novi vetrovi. Prema procenama stručnjaka, Linux je najbolje rešenje za podizanje web servera ako se kao glavni kriterijum uzme odnos cena/kvalitet. Tako gledano, Linux je čak 50% jeftinije rešenje od Unix-a, dok mu je cena održavanja približno ista onoj za Windows i Unix servere.
No, to nije kraj – spisak načina na koje korišćenje Linux-a može da smanji troškove kompanije ovim se ni izbliza ne isrpljuje: sam operativni sistem, pre svega, ne košta ništa ako se učitava putem Interneta. Potrebno je samo uračunati cenu pristupa Mreži. Ako se, pak, kupuje CD od distributera kao što su Red Hat ili SuSe, Linux je moguće instalirati sa istog CD-a na željeni broj kompjutera, ma koliko on veliki bio. Prema tome, sâm operativni sistem je besplatan, a nema ni dodatnog troška za licenciranje većeg broja kopija.
Sve distribucije Linux-a, pored toga, dolaze u paketu sa mnoštvom drugog, aplikativnog softvera: web čitačima, mail i news klijentima, programima za obradu teksta, za tabelarne proračune, prezentacije i raznim drugim stvarima.
Najzad, Linux je moguće pokrenuti i na računarima slabijih performansi, koji su mnogo jeftiniji od zahtevnih up-to-date konfiguracija, kakve su obično neophodne za izvršavanje “ozbiljnih” OS-ova.
Kada su nedostaci u pitanju, Linux ima samo jednu bitnu “manu”: zahteva od korisnika nešto veću posvećenost, tj. tera ga na postizanje natprosečne informatičke pismenosti i na to da uvek zna i razume šta mu se tačno zbiva sa računarom. Pored znatno manjeg broja dostupnih aplikacija nego što je to slučaj sa Windows-om, ovo je ključni razlog zašto Linux nije raširen i popularan kao što je, recimo, MS-ova Windows paleta proizvoda. Linux na tržištu stonih računara drži tek 2%, što je zanemarljivo u poređenju sa Windows-om koji “zauzima” čak 92%. Preostalih 6% rezervisano je za (postojani) Macintosh, koji ionako nije deo PC priče.
Međutim, na tržištu web servera, Linux je zastupljen sa čak 24%, što ga svrstava odmah iza Windows servera, čijih je 38% tržišta. Ovaj podatak govori da ima nade za Linux i da budućnost tržišta operativnih sistema ipak neće biti baš onoliko izvesna koliko je Microsoft to sebi zacrtao.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com