O uticajima računarskih igara, i onih nasilnih i onih nenasilnih, piše se i raspravlja na svakom koraku. Ono o čemu skoro niko nikada ne govori, ili se barem ta tema retko pokreće, jeste uticaj Google-a, Interneta, mobilnih telefona i sličnih segmenata modernih tehnologija na ljudski mozak.
Naučnici širom sveta sve češće izražavaju svoju zabrinutost zbog globalnog uticaja tehnologija na rad ljudskog mozga. Prema nekim saznanjima, tehnologije znatno menjaju način na koji čitamo, učimo ili međusobno komuniciramo i delujemo, ali niko nema jasna saznanja o tom problemu. Doktor psihijatrije Geri Smol (Gary Small) s Univerziteta u Kaliforniji (UCLA) smatra da dnevno izlaganje modernim tehnologijama utiče na rad mozga. Činjenica da prosečna osoba u današnje digitalno doba provodi više vremena uz neki od oblika tehnologije nego uz klasičnu interakciju s osobama od krvi i mesa definitivno dovodi do toga da se udaljavamo od osnovnih društvenih veština, kao što su izraz lica osobe s kojom komuniciramo i sličnih, ističe doktor Smol. Prema tvrdnjama ovog naučnika, navedeno definitivno dovodi do "društvene nespretnosti", kako on naziva tu promenu.
Ovaj problem najprisutniji je kod osoba koje su digitalne tehnologije prihvatile u svom najranijem životnom dobu, kao što je to mnoštvo mladih, danas punoletnih osoba, koje su odrasle uz Google, Internet, računare i sve pripadajuće tehno dodatke. Navedena starosna grupa više vremena provodi u komunikaciji putem Inetrneta, uz online igre, mobilne telefone i slična tehnološka pomagala nego u društvenoj interakciji sa živim ljudima, licem u lice. Ali, postoje i druga mišljenja, i mnogi naučnici smatraju da upravo digitalnom dobu treba da zahvalimo za razvoj društvenih i komunikacionih veština. Mizuko Ito, naučnik s Univerziteta Irvine u Kaliforniji, smatra da online druženje upravo doprinosi razvoju veština potrebnih u klasičnim oblicima komunikacije.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com