Poslednjih meseci razvila se velika medijska euforija u vezi sa širenjem Linux-a na polju stonih računara, ali vesti koje stižu iz IBM-a, u vezi sa ovim OS-om, sasvim su drugačije. U ovoj kompaniji odlučili su da isprobaju mogućnosti ovog operativnog sistema otvorenog koda za rad na ručnim časovnicima koji bi mogli da prikazuju poruke e-pošte, proveravaju stanje akcija na berzi, pronalaze brojeve telefona i automatski ih pozivaju preko mobilnog telefona…
Međutim, ne bi trebalo očekivati tako skoru pojavu ovakvih proizvoda na tržištu. Prototip koji je IBM predstavio na sajmu LinuxWorld u San Hoseu još uvek je nekoliko godina udaljen od konačnih korisnika.
Ambuj Gojal, šef računarskih nauka u IBM-ovom istraživačkom institutu u Jorktaunu i potpredsednik kompanije za oblasti usluga i softvera kaže: „U ovom trenutku, baterija traje samo dva do četiri časa. Želimo da njeno trajanje produžimo na nekoliko meseci. Da bismo uspeli u tome, biće nam potrebno nekoliko godina istraživanja“. Osim toga, prototip je trenutno još uvek nezgrapan – dimenzija 5 x 5 x 1,25 cm, ali je planirano da u završnoj verziji bude „mali i uglađen poput ženskih časovnika“, kaže Gojal. U sebi sadrži procesor ARM, 8 MB flash memorije i dinamičkog RAM-a, litijum-polimernu bateriju koja može da se puni i displej osetljiv na dodir.
Sa softverske strane, pored tačnog vremena, ima i dnevni planer, kalendar i sposobnost skladištenja slike. U konačnu verziju trebalo bi da budu ugrađene i funkcije za prepoznavanje glasa, kao i za preuzimanje aplikacija sa stonog računara i za povezivanje sa Internetom. Povezivanje sa drugim uređajima ostvarivalo bi se preko infracrvenog porta.
Sve ovo je, naravno, samo deo planova koje IBM ima u vezi sa primenom Linux-a na raznorazne digitalne uređaje. Što se računara time, kompanija je već prilagodila Linux radu na kompanijskim serverima, mainframe računarima i prenosivim ThinkPad kompjuterima, a sada nastoji da ga oblikuje i za upotrebu u raznim malim digitalnim uređajima, ali i na računarima sa simetričnim multiprocesiranjem i na superbrzim teraflops platformama.
Ovakva raznolikost namena koje je IBM pronašao Linux-u moguća je upravo zahvaljujući izvanredno fleksibilnoj arhitekturi ovog operativnog sistema, i dovela je do toga da se on smatra savršenim za narastajuće tržište uređaja sa malom potrošnjom i ograničenom memorijom.
Slične težnje pokazuje i kompanija Lineo koja radi na razvoju Linux-a za primenu na časovnicima, digitalnim fotoaparatima, mobilnim telefonima i raznim drugim ručnim uređajima. Ova kompanija ima partnerske odnose sa silicijumskim gigantima kao što su Motorola, Hitachi i Samsung, kao i sa kompanijama National Semiconductor i AMD.
Zanimljivo je spomenuti i zajednički projekat kompanija Red Hat i Ericsson na razvoju telefona „ojačanog“ softverskom podrškom zasnovanom na Linux-u.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com