Sećate se filma „Poliester“ skandaloznog i bizarnog autora Džona Votersa? To je prvi film koji je pokušao da obogati gledalačko iskustvo mirisima, tako što su posetiocima projekcija deljene „zagrebi-i-pomiriši“ kartice, pomoću kojih je bilo moguće omirisati isto ono što mirišu i junaci filma.
Trenutno se kalifornijska kompanija DigiScents bavi razvojem ovog koncepta u oblasti CD-romova i web sajtova. Pomoću njihove tehnologije, biće moguće obogatiti korisničko iskustvo mirisima, unaprediti prezentaciju i prodaju proizvoda i usluga i još mnogo više. Npr, kako vam se sviđa ideja da dođete na sajt proizvođača kozmetičkih proizvoda i „onjušite“ njihov najnoviji parfem? Ili da osetite miris mora na sajtu turističke agencije koja nude aranžmane na Karipskim ostrvima? Da li biste voleli da rešavate misteriozno ubistvo u igri na osnovu „mirisnih“ dokaza i tragova?
Sve to omogućava softversko-hardverski paket mlade kalifornijske kompanije, čiji su stručnjaci razvili digitalni indeks mirisa koji će moći da licenciraju zainteresovani, a za potrebe igara, sajtova, reklama, filmova ili muzičkih spotova. Mirisi se emituju iz uređaja iSmell koji je povezan na kompjuter i čiji se rad kontroliše pomoću softverskog paketa pod imenom ScentStream. Originalna zamisao potiče od Dexter-a Smith-a i Joel-a Bellenson-a, koji su prethodno osnovali i firmu za biotehnologiju Pangea Systems.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com