Budućnost bežičnog komuniciranja leži u novim komunikacionim tehnologijama, koje će obezbediti brz širokopojasni pristup Internetu. Jedna od novih tehnologija koje će to omogućiti je WiMax. Ona obezbeđuje bežično komuniciranje na prostorima koji pokrivaju područje jednog grada, što je mnogo šire od danas najviše primenjene bežične WiFi tehnologije.
Ideja o razvoju WiMax (Worldwide Interoperability for Micriwave Access) tehnologije nastala je 2001. godine, kada je osnovan WiMax Forum. Pokrenuli su ga vodeći operateri i kompanije iz oblasti komunikacija – Cisco Systems, Intel, Alcatel, Fujitsu, Samsung, British Telecom, France Telecom i druge. Razvoj ove tehnologije odvijao se u tri faze. U prvoj fazi ostvarena je komunikacija ovom tehnologijom pomoću spoljnih antena, u drugoj pomoću manjih antena postavljenih u unutrašnjosti stanova i kancelarija, dok se treća faza odnosi na primenu ove tehnologije u mobilnim uređajima.
WiMax mreža realizovana je po principu ćelija (kao kod mreža mobilne telefonije), s baznim stanicama koje emituju signale u krugu prečnika tri do deset kilometara. Do baznih stanica Internet se dovodi kablovski ili „point-to-point“ radio vezama. Svaki pojedinačni korisnik ima svoj WiMax uređaj za prijem i slanje signala ka baznoj stanici. Na taj način može se ostvariti bežični pristup Internetu sa stacionarnih uređaja. Korisnik šalje signal s fiksne antene ka baznoj stanici. Ona ih prima i prosleđuje do „switching“ centra, a zatim se oni dalje usmeravaju ka Internet servis provajderu ili nekoj drugoj javnoj mreži za pristup Internetu.
WiMax koristi frekventni opseg od 2,5 do 3,5 gigaherca i omogućava prenos podataka brzinom od 75 megabita u sekundi na maksimalnom rastojanju od 50 km. Ta širina pokriva oko hiljadu kućnih korisnika s pristupom preko DSL-a. Na taj način ova mreža je pogodna za pokrivanje šireg gradskog područja. Vrlo je pogodna za slabo naseljene prostore, na kojima je neekonomično postavljati druge infrastrukture za pristup Internetu. U tim uslovima od posebnog značaja je primena mobilnih uređaja. U mobilnoj WiMax mreži, s ćelijama prečnika do tri kilometra, prenos podataka vrši se brzinom do 15 megabita u sekundi.
Pored ostalih kompanija i Nokia se pridružila razvoju ove tehnologije. Svom proizvodnom programu iz ove oblasti nedavno je dodala novu baznu stanicu – Flexi WiMax Base Station. To je kompaktno rešenje WiMax komuniciranja. Može se postavljati praktično svuda. Ovo rešenje, kao i primena WiMax tehnologije uopšte, trebalo bi da bude znatno ekonomičnije od trenutno najprimenjenijih tehnologija za širokopojasni pristup Internetu. Očekuje se da bi u 2008. godini WiMax tehnologija po zastupljenosti trebalo da se nađe na trećem mestu (iza kablovskig modema i DSL-a).
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com