Tim naučnika iz Japana i Sjedinjenih Američkih Država okrenuo je novu stranicu u istoriji računarstva. Uspeli su da konstruišu računar koji je "debeo" samo dva molekula, a koji po svojim osobinama i načinu rada više liči na ljudski mozak nego na elektronski uređaj. Supertanki računar koji još uvek nema zvanično ime tek se nalazi u razvojnoj fazi, a može da rešava složene matematičke probleme i da se, slično mozgu, vremenom razvija i da rešava mnogobrojne operacije istovremeno.
Savremeni računari rade na zadivljujućim brzinama, izvršavajući po 10 triliona operacija u sekundi, s čime se molekularni kompjuter ne može nositi. Ipak, dok klasični računari mogu da obavljaju jednu po jednu operaciju, molekularni računar je u prednosti, jer istovremeno može da izvršava hiljade naredbi. "Kao i u ljudskom mozgu, neuroni ‘ispaljuju’ impulse s maksimalnom brzinom od 1.000 impulsa u sekundi, ali brojnost neurona u računaru osigurava dosad nezamislive performanse", kaže Anirban Bandyopadhyay, fizičar s Japanskog nacionalnog instituta za tehničke nauke u Tsukuba-i.
Molekularni mikroračunar sastavljen je od organske materije poznate kao 2,3-dichloro-5,6-dicyanobenzoquinon, u stručnoj literaturi poznate i kao DDQ. Ti molekuli menjaju svoj status elektroprovodljivosti u četiri stanja, a naučnici su DDQ postavili na zlatnu površinu, osnovu koja je DDQ rasporedila u dvomolekularnu strukturu. Svaki molekul povezan je sa svojim komšijom pomoću električnog polja, a međusobno razmenjuju informacije o elektronima. Ovo za rezultat ima formiranje uzoraka slično linijama, trouglu, heksagonu ili rombu na molekularnoj bazi, gde svaki molekul zauzima drugačiji oblik i na taj način učestvuje u izvršavanju određenog zadatka ili računanju pojedine matematičke operacije.
Ovaj princip rada omogućuje nam rešavanje zadataka koji su zbog svoje složenosti bili smatrani potpuno nerešivim. Ono što klasični računari do sada nisu mogla da izračunaju uskoro će biti ostvarivo uz pomoć molekularnih kompjutera", kaže Bandyopadhyay. Da bi isprobali novostvoreni računarski sistem, naučnici su pred ovaj računar postavili dva zadatka. Prvi je bio simulacija i proračun širenja topotne energije kroz materijal, dok je drugi bila simulacija rasta kancerogenih ćelija unutar živog organizma. Prema prvim podacima, molekularni računari ne samo da brže rešavaju kompleksne i do sada skoro nerešive zadatke već se i sami usavršavaju učeći iz sopstvenog iskustva, jer se molekuli prilagođavaju i optimizuju u odnosu na prethodne operacije.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com