Pogodnosti uključene u Fajerfoks su otvaranje tabova, provera gramatike, napredna pretraga, favoriti uživo, integrisani menadžer preuzimanja fajlova i servis za pretraživanje u koji je uključen Gugl (Google). Razvojni tim Fajerfoksa nameravao je da proizvede veb-pretraživač koji "samo surfuje internetom" i obezbeđuje najbolje moguće surfovanje najširoj mogućoj grupi korisnika. Korisnici mogu da prilagođavaju Fajerfoks raznim ekstenzijama i temama. Mozila održava bazu dodataka na sajtu www.addons.mozilla.org s približno 2.000 dodataka od septembra 2007. Fajerfoks pruža okruženje za veb-programere u kojem oni mogu da koriste ugrađene alatke, kao što je konzola za greške ili Dom inspektor, ili ekstenzije, kao što je Fajerbag (Firebug).
Mozila Fajerfoks podržava mnoge veb-standarde, uključujući HTML, XML, XHTML, SVG 1.1 (delimično), CSS, ECMAScript (JavaScript), DOM, MathML, DTD, XSLT, XPath, i PNG slike s alfa transparentnošću. Fajerfoks takođe podržava ponude za standarde napravljene od strane WHATWG kao klijent i kanvas element. Iako Fajerfoks 2 ne dozvoljava Acid2 standard, Fajerfoks 3 ih dozvoljava. Fajerfoks koristi sendboks (sandbox) sigurnosni mehanizam i limitira skripte od pristupanja podataka s drugog veb-sajta baziranom na istom originalnu polisu. Koristi SSL/TLS da zaštiti komunikaciju s veb-serverima koji koriste jaku kriptografiju kada koriste https protokol. Takođe, pruža podršku za veb aplikacije koje koriste smart kartu za proveru autentičnosti.
Fondacija Mozila omogućava "lov na bagove" istraživačima koji otkriju sigurnosne propuste u Fajerfoksu.
Nekoliko osobina koje karakterišu Fajerfoks:
- velika stabilnost
- povećana sigurnost (u odnosu na Internet eksplorer)
- učitavanje stranica u pojedinačne tabove (učitavanje više stranica unutar jednog prozora)
- podržavanje standarda W3C
- ugrađen aparat za skidanje podataka (daunload menadžer)
- dodaci koje korisnik po potrebi može ugraditi u brauzer (nekoliko njih odnosi se i na Vikipediju):
- proširenja (extensions) – dodaju nove ili menjaju postojeće funkcionalnosti
- teme (themes) – služe za izmenu izgleda samog programa
- priključci (plugins) – za pregled veb-sadržaja u formatu koji nije HTML
- podrška za veb-napajače (web feed)
- povratak aktivnih stranica nakon "pucanja" brauzera
- zaštita od pokušaja preuzimanja ličnih podataka (phishing)
Fajerfoks ima manje javno poznatih nerešenih sigurnosnih propusta od Internet eksplorera. Naprednija bezbednost često je citirana kao razlog da se prebacite s Internet eksplorera na Fajerfoks. "Vašington post" izveštava da je kritični bezbednosni propust u Internet eksploreru bio aktivan 284 dana u 2006. U poređenju s tim, bezbednosni propust u Fajerfoksu bio je aktivan devet dana pre nego što je Mozila rešila problem. U 2006. Simantekova (Symantec) studija je pokazala da su, iako je Fajerfoks prevazišao ostale brauzere u broju potvrđenih ranjivosti te godine u septembru, te ranjivosti ispravljene brže nego one nađene u ostalim brauzerima. Simantek je kasnije pojasnio svoju izjavu, govoreći da Fajerfoks i dalje ima manje propusta od Internet eksplorera, koliko su prebrojali bezbednosni istraživači. Kako od 2. januara 2008. Fajerfoks 2 ima pet nerešenih sigurnosnih propusta, najjači od njih je proglašen "manje kritičnim" od strane Sekunije (Secunia). Internet eksplorer ima sedam nerešenih propusta, a najjači od njih proglašen je za "umereno kritičan" od strane Sekunije.
"Forbs" je Fajerfoks nazvao najboljim brauzerom u svom komentaru iz 2004. godine. "PC World" proglasio je Fajerfoks "proizvodom godine" u 2005. na svojoj listi "100 najboljih proizvoda 2005. godine". Nakon objavljivanja Fajerfoksa 2 i Internet eksplorera 7 2006. godine, "PC World" je uporedio oba i proglasio da je Fajerfoks bolji brauzer. Magazin "Which?" nazvao je Fajerfoks svojim najboljim izborom među brauzerima.
"Internet Week" je objavio članak u kojem su mnogi čitaoci prijavili veliko zauzeće memorije kod Fajerfoksa 1.5. Razvojni tim Mozile je izjavio da je veće zauzeće memorije kod Fajerfoksa 1.5 delimično izazvano novom funkcijom za brzo kretanje napred-nazad kroz stranice (FastBack). Još neki od mogućih uzroka problema s memorijom su loše ekstenzije, kao što je Google Toolbar i neke starije verzije Adblock, ili dodaci, poput starijih verzija Adobe Acrobat Reader-a.
Kada je "PC Magazine" uporedio zauzeće memorije kod Fajerfoksa, Opere i Internet eksplorera, otkrili su da Fajerfoks zauzima približno istu količinu memorije kao i drugi brauzeri. Testovi koje su sproveli "PC World" i Zimbra ukazuju da Fajerfoks 2 zauzima manje memorije nego Internet eksplorer 7. Za vreme testiranja beta 1 verzije Fajerfoks 3 nije zauzimao manje memorije od verzije 2, iako je i dalje zauzimao manje memorije od Internet eksplorera 7.
Poput drugih brauzera, Fajerfoks je imao brojne bezbednosne propuste, mada ne toliko kao Internet eksplorer, prema nalazima CERT-a. Softpedia primećuje da je Fajerfoksu potrebno više vremena da se pokrene nego drugim brauzerima, što je potvrđeno na testovima brzine brauzera. Internet eksplorer 6 takođe se pokreće neznatno brže od Fajerfoksa na Microsoft Windows platformi, jer su mnoge njegove komponente direktno ugrađene u Windows i učitavaju se prilikom podizanja operativnog sistema. Za rešavanje ovog problema kreirana je aplikacija koja učitava komponente Fajerfoksa prilikom pokretanja sistema, slično Internet eksploreru. Funkcija Windows Vista-e nazvana SuperFetch obavlja sličan zadatak tako što unapred učitava Fajerfoks ako se dovoljno često koristi.
Odnos korporacije Mozila s Guglom bio je zapažen u medijima, naročito u vezi s njihovim ugovorom s Guglom o plaćenim preporukama. Objavljivanje antifišing (anti-phishing) zaštite u Fajerfoksu 2 posebno je izazvalo kontroverze. U osnovnim postavkama antifišing zaštita je uključena, a zasnovana je na spisku koji se osvežava dva puta svakog sata preuzimanjem podataka s Guglovog servera na računar korisnika. Korisnik ne može promeniti dobavljača podataka iz grafičkog interfejsa brauzera i nije informisan o tome ko je osnovni dobavljač podataka. Takođe, brauzer šalje Guglove HTTP kolačiće uz svaki zahtev za ažuriranje. U novijim verzijama programa fondacije Mozila dodata je nova bezbednosna opcija koju korisnik mora sam uključiti. Ova antifišing opcija pruža trenutnu zaštitu tako što kod Gugla proverava svaku posećenu veb-adresu.
Neke grupe koje se zalažu za privatnost na internetu izrazile su zabrinutost povodom mogućih načina na koje će Gugl koristiti ove podatke, iako Fajerfoksova polisa privatnosti navodi da Gugl ne može koristiti lične informacije u bilo koju svrhu, osim za antifišing zaštitu. U 2005. godini fondacija Mozila i korporacija Mozila imale su zajednički prihod od 52,9 miliona američkih dolara, od čega je oko 95 procenata poreklom od prihoda od pretraživača. U 2006. godini fondacija Mozila i korporacija Mozila imale su zajednički prihod od 66,9 miliona dolara – i dalje oko 90 procenata toga čini prihod od pretraživača.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com