Operativni direktor Majkrosofta u Australiji, Stiv Vamos (Steve Vamos), izjavio je krajem 2004. godine da ne vidi Fajerfoks kao pretnju i da među Majkrosoftovim korisnicima ne postoji znatna potražnja za funkcijama koje poseduje Fajerfoks. Bil Gejts (Bill Gates), predsednik Majkrosofta, koristio je Fajerfoks, ali je komentarisao da se "jako puno softvera preuzima svakog dana, međutim, da li ljudi uopšte sve to koriste?" U svojoj prijavi Saveznoj komisiji za trgovanje hartijama od vrednosti (SAD) od 30. juna 2005. godine Majkrosoft je priznao da "konkurenti poput Mozile nude softver koji se takmiči s brauzerskim mogućnostima Internet eksplorera iz našeg Windows operativnog sistema".
Uprkos hladnom prijemu od strane najvišeg rukovodstva Majkrosofta, razvojni tim Internet eksplorera održava zdrave odnose s Mozilom. Oni se redovno sastaju da bi raspravljali o standardima poput extended validation certificates. Mozila je 2005. godine dozvolila Majkrosoftu upotrebu svog Web feed logoa radi standardizacije grafičkog predstavljanja Web feed funkcije. Avgusta 2006. godine Majkrosoft je Mozili ponudio pomoć oko integracije Fajerfoksa s tada nadolazećom Windows Vista-om, što je Mozila i prihvatila. Oktobra 2006. godine, čestitajući uspešnu isporuku Fajerfoksa 2, razvojni tim Internet eksplorera poslao je tortu Mozili. U znak odobravanja rata među brauzerima neki čitaoci su se našalili da je torta bila otrovna, dok su drugi šaljivo predlagali da Mozila vrati tortu zajedno s receptom, aludirajući na softver otvorenog koda. Novembra 2007. godine radnik Majkrosofta Džef Džouns (Jeff Jones) kritikovao je Fajerfoks, tvrdeći da je Internet eksplorer iskusio manje propusta i manje visokorizičnih propusta nego Fajerfoks u tipičnom poslovnom okruženju. Mozilin programer Majk Šejver (Mike Shaver) je opovrgao tu studiju, navodeći kao glavne nedostatke Majkrosoftovo nagomilavanje bezbednosnih zakrpa, kao i to da je fokus studije bio na popravkama, a ne na samim propustima.
Korisnici Fajerfoksa mogu i sami znatno da unaprede ili promene njegove funkcionalnosti. Primeri mogu biti pridruživanje novih funkcija pokretima miša (mouse gestures), dodatne opcije u vezi s jezičcima, blokiranje reklama ili skripti. Nove funkcionalnosti mogu biti čak i čitave mini-aplikacije, na primer, za kalendar ili FTP. Postoji i dosta proširenja vezanih za Vikipediju i za brojne druge popularne sajtove. Takođe, postoji nekoliko ekstenzija vezanih za srpski jezik. Procenjuje se da je krajem 2006. godine zastupljenost Fajerfoksa na globalnom planu iznosila oko 14%, dok je u Evropi taj broj oko 25%. Do decembra 2007, prema podacima dostupnim preko američke firme NetApplications, zastupljenost Fajerfoksa je globalno skočila na 16,80%. Taj broj raste iz dana u dan, uprkos činjenici da uz svaki Majkrosoftov operativni sistem dolazi unapred instaliran Internet eksplorer, tako da je do juna 2008. godine dostigao rekordnih 40,1%.
Fajerfoks beta 1 izdat je 19. novembra 2007. Sledeća beta verzija (Firefox 3 Beta 2) izdata je 18. decembra 2007. Sadašnje izdanje Fajerfoksa 3 pojavilo se početkom 2008. godine. Jedna od većih izmena u Fajerfoksu 3 je implementacija Geka 1.9 verzije, osveženog jezgra izgleda. Nova verzija popravlja mnoge greške i dodaje novi veb API, što znači da je Fajerfoks 3 prvi zvanični Mozilin brauzer koji je prošao Acid2 testiranje, standardni test za prikaz veb-stranica. Mnoge nove mogućnosti definisane su u WHATWG HTML5 specifikaciji. Podrška kontroverznim "ping" dodacima u HTML elementima je ubačena i postavljena kao standardna. Postojanje ovog dodatka treba da dozvoli praćenje klikova na veze bez starih tradicionalnih medota kao što su URL preusmerenja i Java skripte, koje mogu biti teško dodate i prilično spore pri postizanju potrebnih rezultata. Drugo unapređenje trenutnih tehnika je i ta da korisnik može da isključi opciju "ping". LWN govori o tome da je "tehnika preusmerenja gora nego dodatak ping".
Druge nove mogućnosti uključuju podršku za oflajn veb aplikacije, XMLHttpRequest, i podršku za animirani APNG. Geko (Gecko) 1.9 koristi kairo (cairo) kao grafičku podršku, dozvoljavajući naprednije grafičke performanse i bolji izgled na različitim operativnim sistemima. Zbog manjka podrške kaira za Windows 95, Windows 98, Windows Me i Windows NT (verzije 4.0 i starije), i zbog toga što je Majkrosoft završio podršku za Windows 98 i Windows Milenium 11. jula 2006, Fajerfoks 3 neće moći da bude pokrenut na ovim operativnim sistemima. Slično tome, Mek verzije Fajerfoksa 3 moći će da se pokrenu samo na Mac OS X 10.4 ili novijim, ali za razliku od prethodnih verzija, imaće prirodni Kakao vidžet (Cocoa (API) widget) izgled. Trenutno se radi na novim temama za Windows, MAC OS X i Linuks, što će dati Fajerfoksu prirodniji izgled i osećaj rada na različitim operativnim sistemima. Od verzije 3.0 beta 2, GNOM/GTK verzija koristi GNOM ikone. Slično tome, KDE verzija uzima ikone iz okoline; npr. kada se radna površina promeni, menja se i okruženje u Fajerfoksu.
Fajerfoks 3 ima izmenjen izgled prozora s prikazom podataka koji se trenutno preuzimaju s interneta i mogućnost pretraživanja i nastavljanja zaustavljenih poslova. Takođe, priključcima se sada rukuje u istom prozoru u kojem se rukuje dodacima. Mikroformati su podržani softverom koji može da razume njihovo korišćenje u dokumentima i da skladišti podatke u obliku u kojem je mašinski čitljiv. Menadžer za lozinke u Fajerfoksu 3 pita korisnika da li želi da zapamti lozinku u vrhu prozora, dozvoljavajući stranici da nastavi s radom. Na taj način korisnici su u mogućnosti da izbegnu skladištenje pogrešne lozinke. Fajerfoks 3 koristi novi sistem pamćenja obeleživača i istorije koristeći SQLite. Novi sistem pamti više podataka o korisnikovoj istoriji i obeleživačima, dozvoljavajući korisniku da upiše ključne reči koje ga vezuju za određenu stranicu. Pored toga, koristi se novi algoritam za automatsko dovršavanje započete adrese u adresnoj traci. Verzija Fajerfoksa 3 za MAC OS X podržava obaveštenja putem protokola "Groul" i grafičke komande u stilu Akva (Aqua).
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com