Iako o tome uglavnom ne volimo da mislimo, na Internetu postoji pravo obilje informacija o svima nama, od relativno benignih do potencijalno krajnje opasnih, a koje smo svetu podelili mi sami preuzimanjem raznih besplatnih aplikacija, onlajn kupovinom ili korišćenjem određenih usluga.
Stoga je anonimnost na Internetu nemoguća bez apsolutne apsitinencije, što je u savremenom svetu gotovo nemoguće postići.
Najmanje je 15 opasnosti koje vrebaju na Internetu, a da toga nismo svesni, upozorava zagrebački Jutarnji list i kao prvo navodi lokaciju stanovanja koja se pojavljuje na sijaset načina.
Čim se, naime, na pametnom telefonu uključi opcija lokacijskog praćenja Googla, Appla, i druge firme znaju adresu stanovanja korisnika tog telefona, čak i ako to eksplicitno nije navedeno.
Kada se nešto kupuje na eBayu, Amazonu ili nekom od domaćih online sajtova, ta stranica pamti šta je to što je kupljeno, kao i šta je pregledano, što određenim kompanijama koristi za buduće ponude sačinjene prema afinitetima kupca.
Inače, ta opcija se lako može izbeći aktiviranjem opcije isključivanja pamćenja i istorije pregleda ili browsing history.
Neretko korisnici Fejsbuka i drugih društvenih mreža ostavljaju svoj broj telefona, što bi zarad lične sigurnosti trebalo onemogućiti da on bude vidljiv drugim neželjenim osoba.
Nedavne studije su, naime, pokazale da je hakerima dovoljan samo broj telefona da dobiju pristup u poruke vlasnika određenog broja, otvara se mogućnost prisluškivanja razgovora, ali praćenje poziva i kretanje.
Stoga se onim bojažljivima ili onim potuno paranoičnim preporučuje da otvaraju lažne profile sa lažnim podacima.
Kod korisnika Linkedina lako je saznati gde oni rade i onda kada se to izričito ne kaže.
Fejsbuk i Linkedin, na primer, od korisnika traže da ispune profile raznim detaljima, uključujući i obrazovne institucije koje su pohađali.Ta informacija potom postaje opšte dobro do kojeg bilo ko može doći jednostavnim guglanjem. Nažalost, to može biti i jedan od elemenata koje mogu upotrebiti kradljivci identiteta pa te podatke sa svetom treba deliti samo ako se misli da će biti od neke koristi.
Internetom kruže i fotografije koje korisnik deli na društvenim mrežama. Oni koji imaju nešto protiv toga trebalo bi na svim društvenim mrežama da pojačaju nivo privatnosti u deljenju fotografija, iako za to može da bude kasno budući da se fotografija pojavi na drugim sajtovima odmah po postavljanju.
Ne treba zaboraviti da pametni teelefoni konstantno prate lokaciju na kojoj se nalazi njegov vlasnik, pa se tako na googl adresi history.google.com/history mogu naći podaci o najčešćem kretanju osobe.
Na Internetu bi mogla biti zloupotrebljena tablica automobila, ako se na primer na nekim fotografijama ona može videti, a se kao jedini lek preporučuje da se pre objavljivanja takve fotografije registarski broj zamuti. Isto se može učiniti i na Ju tjub kanalu.
Ako korisnik Interneta onlajn bukira godišnji odmor, stranica na kojoj to čini, jasno, zna taj podatak, a znaju to i društvene mreže preko kojih se dele statusi i fotografije sa odmora. Googl će to svakako znati, ako potvrda o bukingu dolazi na gmail.
Većina online trgovina nudi opciju pamćenja detalja kreditne kartice korisnika kako bi bio olakšan proces plaćanja pri narednim kupovinama. Iako su ti podaci u načelu sigurni, uvek postoji rizik da procure negde na vebu. Treba stoga imati na umu da su detalji kreditnih kartica vrlo popularna roba na “dark webu”, odnosno crnom tržištu interneta, a cena, na primer, ukradenih podataka kartica s područja Britanije, kreće se od 10 do 25 funti.
Zato se preporučuje da nikada ne ostavljate svoje podatke.
Iako Google ističe da njegova opcija Street View nije predviđena za gledanje u realnom vremenu, i dalje se korisnik može osećati neugodno zbog činjenice da ljudi mogu pogledati gde živite i proveriti kako izgleda vaša kuća, vrt ili parkirani automobil. Postoji, međutim, mogućnost zamagljivanja ovih podataka, ali je to trajno i kasnije se više ne može poništiti ono što je zamućeno.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com