U planinama na severu Švedske naučnici su otkrili grupu omorika za koje se pretpostavlja da su najstarije drveće na svetu – staro oko 8.000 godina. Izdržljiva vrsta norveške omorike ponađena je na visokim stranama planina, gde je bila zaštićena od opasnosti kao što je seča, ali je bila izložena teškim vremenskim uslovima koji vladaju u planinskom pojasu na granici između Švedske i Norveške.
Prema rečima profesora Lifa Kulmana (Leif Kullman) s Univerziteta Umea (Umea), na osnovu utvrđivanja starosti drveća pomoću metode aktivnog ugljenika, koja je rađena u laboratoriji u Majamiju, došlo se do dokaza da je najstarije od ovog drveća pustilo korene pre oko 8.000 godina, što znači da je u pitanju najstarije živo drvo na planeti.
Do sada je za najstarije drvo na svetu smatran "kalifornijski metuzalem". U pitanju je bor, koji takođe pripada vrsti četinara kao i pomenuto drveće u Švedskoj, a procenjena starost mu je bila između 4.800 i 5.000 godina. Takođe, u švedskoj oblasti Dalarna (Dalarna) su još ranije u okviru studije o klimatskim promenama pronađene dve omorike čija je starost procenjena između 4.800 i 5.500 godina. Prema rečima Larsa Hedlunda (Lars Hedlund), koji je u toj švedskoj oblasti zadužen za zaštitu čovekove okoline i koji je učestvovao u projektu vezanom za klimatske promene, ovo je prvo drvo na svetu koje je izraslo posle ledenog doba, i kada se govori o klimatskim promenama koje se dešavaju danas, u ovom drveću se može videti skoro svaka klimatska promena koja se na Zemlji desila od vremena ledenog doba.
Takođe, prema rečima profesora Kulmana, poznato je da jedno stablo može živeti najviše oko 600 godina, a ove omorike su preživele tako što je novo stablo bukvalno raslo na korenu onog starog, koje se osušilo. Skorašnje klimatske promene i povećanje temerature u tim krajevima kao posledica globalnog zagrevanja dovelo je do toga da su ove omorike počele da rastu mnogo brže nego inače (dosad su rasle u visinu svega do pola metra i više ličile na grmlje nego na drveće), što je naučnicima olakšalo njihovo pronalaženje na tom nepristupačnom terenu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com