Simulacija boravka ljudske posade na Marsu, američke svemirske agencije NASA, završena je nakon više od godinu dana, a posada je izašla iz „letelice“ koja zapravo nikad nije napustila Zemlju.
Četiri člana posade volontera provelo je više od 12 meseci u prvoj Nasinoj simulaciji života na Marsu, u Džonson svemirskom centru u Hjustonu, i izašla iz veštački napravljenog okruženja, juče oko 17 časova po lokalnom vremenu.
Keli Haston, Anka Selariju, Ros Brokvel i Nejtan Džouns ušli su u stanište proizvedeno 3D tehnikom 25. juna 2023. godine, kao prva posada projekta o istraživanju zdravlja i performansi posade, sa engleskom skraćenicom CHAPEA .
Keli Halston, komandant misije počela je obraćanje jednostavnim „Zdravo“.
„Zapravo je divno da mogu da kažem ‘zdravo’ svima vama“, rekla je ona.
Nejtan Džonse, lekar posade rekao je da su njihovih 378 dana zapravo „brzo prošli“.
Njih čeetvoro je živelo i radilo u prostoru od 1.579 kvadratnih metara da simulira misiju na crvenoj planeti, četvrtoj od sunca i čestoj temi razgovora naučnika i poklonika naučne fantastike oko mogućeg putovanja, koje bi ljude odvelo dalje od Meseca.
Prva posada ovakve misije usmerila se na uspostavljanje mogućih uslova za buduće operacije na Marsu kroz simulirane svemirske šetnje, kao i gajenje povrća za dodatak zalihama, uz održavanje životnog prostora i opreme.
Oni su takođe prolazili kroz izazove sa kojima bi se, kako se očekuje, prava posada na Marsu suočavala, uključujući ograničene resurse, izolaciju, odloženu komunikaciju (do 22 minuta) sa Zemljom, koja se ovog puta zapravo nalazila sa druge strane običnih zidova, saopštila je NASA.
Još dve ovakve misije su u planu, a posada će nastaviti da sprovodi simulirane svemirske šetnje i prikuplja podatke vezane za fizičko zdravje i performanse, navela je NASA.
Stiv Kerner, zamenik direktora Džonson svemirskog centra rekao je da je najveći deo eksperimenata prve posade bio usmeren na ishranu i kako ona utiče na njihov učinak, i dodao da je taj rad veoma važan dok se priprema slanje ljudske posade na Mars.
„Bili su odvojeni od svojih porodica, stavljeni na pažljivo propisan plan ishrane i prošli su kroz mnogo posmatranja“, rekao je Kerner.
„Mars je naš cilj“, dodao je Kerner i ocenio da je ovaj projekat važan korak u američkoj nameri da bude lider u globalnom istraživanju svemira.
Ros Brokvel, inženjerka posade, rekla je po izlasku da joj je misija pokazala značaj toga da se ostvari održiv način života van Zemlje, ali za dobrobit svih na Zemlji.
„Zahvalna sam da sam imala ovu neverovatnu priliku da godinu dana živim u duhu planetarne avanture ka uzbudljivoj budućnosti i zahvalna sam na šansi da proživljavam ideju da resurse ne možemo da koristimo brže nego što mogu da se obnove i da ne smemo da proizvodimo otpad brže nego što može biti procesuiran nazad u resurse“, rekla je Brokvel.
Članica posade Anca Selariu rekla je da su je mnogo puta pitali zašto postoji ta fiksacija na Mars.
„Zašto ići na Mars? Zato što je moguće“, rekla je ona. „Zato što svemir može da nas ujedini i izvuče najbolje iz nas. Zato što je to jedan definišući korak koji će ‘Zemljani’ napraviti da osvetle put u naredne vekove“, rekla je Selariu.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com