Koristeći prirodne prototipe, naučnici sa univerzitete u Ilinoisu stvorili su najmanju leteću konstrukciju u istoriji. Mikroprocesori veličine zrna peska, opremljeni ultra-minijaturnim senzorima, izvorima napajanja, bežičnim antenama i ugrađenom memorijom, mogu pratiti zagađenje vazduha i viruse itd.
Naučni rad objavljen je u časopisu „Nejčer“.
Najmanji mikroprocesor je veličine zrna peska, ne zahteva pogon niti motor. Umesto toga, leti na vetru – slično propeleroidnom semenu javorovog drveta – i kreće se poput helikoptera kroz vazduh, prenose Ria Novosti.
Inženjeri koji stoje iza ove mikro-letelice osmislili su dizajn proučavajući javorovo i druge vrste semena koje raspršuje vetar i oblikovali nevidljivu letelicu koja ima kontrolisanu brzinu padanja. To pomaže u stabilnosti leta, osigurava širenje po velikoj površini i povećava vreme interakcije sa vazduhom, što je čini idealnom za praćenje zagađenja vazduha i čestica bolesti u vazduhu, naveo je u svom saopštenju tim koji je radio na projektu.
„To smo uspeli inspirisani idejama iz biološkog sveta. Tokom milijardi godina priroda je dizajnirala seme sa vrlo sofisticiranom aerodinamikom. Pozajmili smo te dizajnerske koncepte, prilagodili ih i primenili na platforme električnih kola“, rekao je u saopštenju Džon A. Rodžers, koji je vodio tim za razvoj uređaja.
„Evolucija je verovatno bila pokretačka snaga sofisticirane aerodinamike. Ove biološke strukture su dizajnirane da padaju polako i na kontrolisan način, tako da mogu da stupaju u interakciju sa obrascima vetra najduži mogući period. Ova funkcija maksimizira bočnu distribuciju putem čisto pasivnih mehanizama u vazduhu “, dodao je on.
Naučnici su takođe crpeli inspiraciju iz iskačućih (pop-ap) knjiga za decu. „Tako možemo iskoristiti najnaprednije materijale i proizvodne metode koje koristi industrija potrošačke elektronike za izradu potpuno standardnih, ravnih dizajna nalik čipovima. Zatim ih samo pretvaramo u 3D leteće oblike po principima koji su slični onima u iskačućoj knjizi“, rekao je Rodžers.
„Mislimo da smo prestigli prirodu, barem u smislu da smo uspeli da stvorimo strukture koje padaju sa stabilnijim putanjama i pri manjim krajnjim brzinama od sličnih semenki sa drveća“, primećuje naučnik.
Dizajneri su već testirali uređaje opremljene senzorima, izvorima napajanja koji prikupljaju energiju iz okoline, memorijom i antenom koja može bežično prenositi podatke na pametni telefon, tablet ili računar. U jednom testu su koristili leteće mikročipove za otkrivanje čestica u vazduhu, a u drugom za određivanje pH vodene pare i merenje sunčeve svetlosti na različitim talasnim dužinama.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com