Otkriven uzrok IZUMIRANJA na Zemlji – preti nam isti scenario? (video, foto)

  –  

Pre 2,6 miliona godina neuobiฤajeno jako svetlo stiglo je do predistorijskog neba i zadrลพalo se nedeljama ili mesecima. Bila je to supernova, eksplozija zvezde nekih 150 svetlosnih godina udaljena od Zemlje.

Unutar nekoliko stotina godina, mnogo vremena nakon ลกto je neobiฤno svetlo izbledelo, cunami kosmiฤke energije s te raspadajuฤ‡e zvezde mogao je da stigne do naลกe planete i ispuni atmosferu pokreฤ‡uฤ‡i klimatske promene i izazivajuฤ‡i masovno izumiranje ลพivotinja u okeanima ukljฤujuฤ‡i vrste morskih pasa koji su bili veliฤine autobusa.

Nauฤnici su uฤinak takve supernove, a moguฤ‡e viลกe od jedne, na ลพivot u okeanima, opisali u radu u ฤasopisu Astrobiology (Astrobiologija).

https://twitter.com/AnandKr0802/status/1074260839836864512

„Ovakva istraลพivanja sprovodim 15-ak godina i uvek je to bilo zasnovano na opลกtim znanjima o Svemiru – da su te supernove morale da imaju uticaj na Zemlju u nekom trenutku“, kaลพe rukovodilac istraลพivanja Adrijan Melot, profesor fizike i astronomije sa Univerziteta Kanzas.

„Ovog puta je drugaฤije. Imamo dokaze o zbivanjima u blizini u odreฤ‘eno vreme. Znamo koliko su ona bila udaljena pa moลพemo da izraฤunamo da su mogla da utiฤu na Zemlju i da ih uporedimo sa onim ลกto znamo o tome da se dogodilo u tom trenutku – mnogo preciznije“.

Po Melotu, nedavna istraลพivanja koja su otkrila naslage radioaktivnog izotopa gvoลพฤ‘a na dnu okeana pruลพaju neoborive dokaze o vremenu i udaljenosti supernova.

https://twitter.com/tremenduniverse/status/1074282549084450816

„Joลก su sredinom 1990-ih ljudi govorili: Traลพite gvoลพฤ‘e-60. To je pokazatelj jer nema naฤina da stigne na Zemlju osim eksplozijom zvezde. Da je radioaktivno gvoลพฤ‘e-60 stvoreno sa Zemljom odavno ga ne bi bilo. Stoga je moralo da ‘kiลกi’ po Zemlji. Postoje rasprave o tome da li je bila samo jedna supernova u blizini ili ฤitav lanac. Sklon sam kombinaciji – veliki lanac eksplozija s jednom koja je bila neuobiฤajeno snaลพna i blizu. Kada prouฤavate ostatke gvoลพฤ‘a-60 uoฤite skok pre 2,6 miliona godina, ali viลกak je razbacan 10 miliona godina unatrag“.

Melotov tim navodi da postoje drugi dokazi za seriju supernova u arhitekturi Svemira.

Bez obzira na to da li je bila jedna supernova ili serija, energija koja je nataloลพila slojeve gvoลพฤ‘a-60 ลกirom sveta izazvala je i prodiranje ฤestica poznatih kao mioni na Zemlju izazivajuฤ‡i rak i mutacije – posebno kod velikih ลพivotinja.

„Najbolji opis miona bio bi vrlo teลกki elektron – ali mion je nekoliko stotina puta teลพi od elektrona“, kaลพe Melot. „Oni vrlo snaลพno prodiru. U normalnim uslovima mnogo njih prolazi kroz nas. Najveฤ‡i deo prolazi ne nanoseฤ‡i ลกtetu, ali oko petine doza zraฤenja dolazi od miona. Kad talas tih kozmiฤkih zraka pogodi pomnoลพite te mione s nekoliko stotina. Samo mali deliฤ‡ tih miona imaฤ‡e delovanje, ali kad je broj toliko velik i energija toliko visoka imate poveฤ‡ani broj mutacija i karcinome – to bi bio glavni bioloลกki uticaj. Procenjujemo da bi stopa obolevanja od raka porasla 50 odsto za biฤ‡a veliฤine ฤoveka, a ลกto ste krupniji to gore po vas. Za slona ili kita jako raste doza primljenog zraฤenja“.

Supernova pre 2,6 miliona godina moลพe biti povezana s izumiranjem velikih morskih vrsta na granici geoloลกkih razdoblja pliocena i pleistocena kada je, prema procenama, 36 odsto ลพivotinjskih vrsta izumrlo. Izumiranje je bilo koncentrisano na ลพivotinje koje su obitavale u priobalnim vodama u kojima su veliki organizmi bili pogoฤ‘eni veฤ‡im dozama zraฤenja miona.

Prema Melotovom nauฤnom timu ลกtete koje su naneli mioni proลกirile su se stotine metara u dubinu okeana postajuฤ‡i veฤ‡e s veฤ‡im dubinama. Mioni visoke energije mogu da dopru dublje u okeane i da budu vaลพniji uzroฤnici bioloลกkih ลกteta s poveฤ‡anjem dubine.

Zraฤenjem supernove ogromne morske ลพivotinje mogle su da budu osuฤ‘ene na propast.

„Jedna od vrsta koje su izumrle pre 2,6 miliona godina bio je megalodon“, kaลพe Melot.

„Zamislite veliku belu psinu iz ‘Ralja’ koja je ogromna – to je megalodon, bio je veliฤine autobusa. U tom razdoblju nestali su. Pa moลพemo da spekuliลกemo da su mioni igrali ulogu. Zapravo, ลกto je biฤ‡e bilo veฤ‡e veฤ‡i je bio porast primljenog zraฤenja“.

Melot dodaje da nije bilo dobrog objaลกnjenja izumiranja velikih morskih vrsta. „To bi moglo biti jedno. Ta promena paradigme – znamo da se neลกto dogodilo i kad se dogodilo pa prvi puta moลพemo stvarno ‘zaorati’ i definitivno prouฤiti stvari. Sada moลพemo konaฤno utvrditi koji bi bili uฤinci zraฤenja na naฤin kako to ranije nije bilo moguฤ‡e“.

(Hina, REUTERS/NASA)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com