Naučnici OŽIVELI mozak posle smrti (foto)

  –  

Sredinom aprila istraživači sa američkog Jejl univerziteta objavili su studiju pod nazivom Restoration of brain circulation and cellular functions hours post-mortem (Obnavljanje moždane cirkulacije i ćelijskih funkcija posle smrti), u kojoj su eksperimentisali nad svinjskim mozgovima.

Oni su prikačili mozgove mrtvih svinja na sistem koji je pumpao zamenu za krv, što je dovelo do toga da se neke ključne moždane funkcije povrate: sposobnost ćelija da proizvode energiju i uklone „otpad“. Pored toga, unutrašnja struktura mozga ostala je ista.

Zašto je tim predvođen neurologom Nenadom Šestanom sa Jejla uopšte pokušavao da oživi svinjske mozgove četiri sata nakon njihove smrti? Između ostalog i da bi osporili ideju da je moždana smrt konačna i nepromenjiva, ali i da bi odgovorili na pitanje – da li ceo mozak može da se oživi nekoliko sati posle smrti?

Naravno, Šestanov tim nije prvi koji pokušava da odgovori na ovo pitanje. Naučnici vrše eksperimente nad životinjskim mozgovima još od početka prošlog veka, pa su tako ustanovili da ćelije izvađene iz mozga nakon smrti mogu izvesno vreme da obavljaju normalne funkcije, recimo da stvaraju proteine.

Kako bi odgovorio na gorepomenuto pitanje, Šestan je koristio odsečene glave 32 svinje koje su ubijene u klanici nedaleko od njegove laboratorije.

Članovi njegovog tima su izvadili svaki mozak iz lobanje i stavili ga u posebnu komoru pre nego što su ga spojili sa kateterom. Četiri sata nakon smrti tim je počeo da upumpava topli rastvor za konzerviranje u moždane vene i arterije. Ovaj sistem se inače naziva BrainEx i imitira protok krvi isporukom hranljivih materija i kiseonika u moždane ćelije. Rastvor sadrži i hemikalije koje sprečavaju pucanje neurona, štite ih od oštećenja i sprečavaju ponovno pokretanje električne moždane aktivnosti.

Uprkos tome, naučnici su pratili električnu aktivnost mozga tokom čitavog eksperimenta i bili spremni da ubrizgaju anestetike ako bi videli znakove da bi organ mogao da se povrati. BrainEx sistem još ne može da se koristi kod ljudi, između ostalog i zato što zahteva odstranjivanje mozga iz lobanje.

Istraživači su testirali kako mozak može da funkcioniše tokom šestočasovnog perioda. Ustanovili su da su neuroni i moždane ćelije ponovo pokrenuli svoje metaboličke funkcije, kao što je konzumacija šećera i stvaranje ugljen-dioksida i da je imunski sistem mozga najverovatnije radio.

Strukture pojedinačnih ćelija i delova mozga bile su sačuvane, dok su ćelije koje nisu dobijale rastvor doživele „slom“. Kada su naučnici primenili električnu energiju na uzorke tkiva iz mozga koji je primio „terapiju“, otkrili su da pojedinačni neuroni i dalje mogu da prenose signal.

Ipak, tim nije uočio koordinisane električne obrasce po čitavom mozgu, što bi ukazivalo na sofisticiranu aktivnost mozga ili čak na svest. Šestan kaže da ponovno pokretanje moždane aktivnosti može da zahteva električni šok, ili čak i držanje mozga u rastvoru tokom dužeg vremenskog perioda kako bi se ćelije oporavile od štete zadobijene dok je mozak bio bez kiseonika. Iako je tim uspeo da održi mozgove u životu oko 36 sati, još ne namerava da pokuša da povrati njegovu električnu aktivnost. Umesto toga, fokusiraće se na to koliko dugo mogu da održavaju metaboličke i fiziološke funkcije mozga van tela.

„Možda mi samo sprečavamo neizbežno, možda mozak neće moći da se oporavi“, kaže Šestan.

„Upravo smo preleteli nekoliko stotina metara, ali možemo li stvarno da letimo?“

Moralna i pravna pitanja

Ipak, studija i njeni rezultati sada pokreću pitanja o etičnosti samog pristupa, kao i o prirodi smrti i eventualnoj promeni postojećih pravnih i medicinskih definicija i protokola kada je reč o oživljavanju ljudi i transplantaciji organa.

„Ne postoji pravi mehanizam nadzora koji bi odgovorio na moguće etičke posledice stvaranja svesti u nečemu što nije živa životinja“, kaže Stiven Lejtam, bioetičar sa Jejla koji je radio u Šestanovom timu. Ipak, on navodi da bi ova praksa mogla da se opravdano koristi u nekim slučajevima, recimo pri testiranju lekova za degenerativne bolesti mozga.

U odsustvu konkretne regulative, naučnici, istraživači i vlade sami se suočavaju sa dilemama koje donosi mogućnost stvaranja svesnog mozga van tela. „To je zaista ničija zemlja. Dodatni zakoni će morati da se napišu kako bi bili u korak sa novim dešavanjima“, kaže Kristof Koh, predsednik i glavni naučnik na Alen institutu za nauku o mozgu, u Sijetlu.

On upozorava i da bi pre no što bilo koji istraživač pokuša da izazove svesnost mozga van tela trebalo da dođe do najšire moguće etičke diskusije o tome.

„To je veliki, veliki korak. I kada to jednom uradimo, nemoguće je vratiti se nazad.“

(Ivana Nikolić, Danas)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com