Sunce je prilično prosečna zvezda u odnosu na sve što znamo o drugim zvezdama. Ipak, radi se o izuzetno uzbudljivom nuklearnom reaktoru koji stvaraju pseudotornada i solarne baklje i šalju mlazove plazme daleko u noć.
Tools of the trade…how will @NASASun's Parker #SolarProbe study the Sun as it flies into its million-degree atmosphere? Learn about the spacecraft’s cutting-edge technology that will allow it to study the Sun in a multitude of ways. https://t.co/mOVeRT6dK8 pic.twitter.com/AB2XMEW0Jw
— NASA (@NASA) July 30, 2018
Nova studija dodaje još jednu fascinantnu činjenicu. Naime, Sunce se širi i skuplja svakih 11 godina za jedan do dva kilometra. Moglo bi se reći da diše, doduše, veoma sporo. Radi se o vrlo slabim pomeranjima, jer ti dodatni kilometri menjaju raspon Sunca za najviše 0.00029 odsto. Imajući to na umu, deluje nemoguće da su ekipe s Tehnološkog instituta Nju Džerzi i Univerziteta Azurne obale uopšte uspeli da primete te promene, prenosi Kurir.
Naučnici su se koncentrisali na mlazove plazme koji se izbacuju, pa se ponovo vraćaju na površinu Sunca. Pokazalo se da frekvencije ovih talasa nisu toliko različite od zvučnih talasa koje stvara muzički instrument. Recimo da imate saksofon. Odsvirate notu, zvuk se čuje, i sve je u redu. Međutim, ako se cevi u saksofonu iznenada prošire, visina tona će pasti. Ako se suze, ton će biti viši.
U tom smislu, Sunce je poput velikog saksofona. Frekvencije talasa se menjaju u zavisnosti od širine Sunca, a to se može dosta precizno izmeriti. Ipak, nije lako. Bila je potrebna 21 godina posmatranja preko dva odvojena NASA svemirska teleskopa da bi se došlo do ovog otkrića.
Samo „disanje“ Sunca povezano je sa solarnim ciklusima. Svakih 11 godina Sunce iz nemirnog solarnog maksimuma ide do mirnijeg solarnog minimuma.
Na svom maksimumu sunčeve pege, tamne mrlje intenzivne magnetne aktivnosti, pojavljuju se češće i okupljaju iznad i ispod ekvatora.
Veći broj sunčevih pega povećava mogućnost pojavljivanja sunčevih oluja, čije posledice mogu varirati od pojačane polarne svetlosti na nebu do kvarova električne infrastrukture. Tokom solarnog minimuma pak sunčeve pege postaju ređe.
Ova aktivnost je posledica magnetne aktivnosti koja se odvija duboko ispod površine — na dubinama višim od milion metara. Sunce se malo raširi tokom solarnog minimuma, a skupi tokom maksimuma. Iako su naučnici izjavili kako trenutno „nema teorije“ koja bi povezivala promenu veličine Sunca i unutrašnje magnetske procese Sunca, sugerišu da je to povezano s promenom orjentacije magnetskih polja koja se događaju tokom ciklusa.
U slučaju da ste se pitali, ove malene promene sunčevih dimenzija ne deluju na klimu na Zemlju.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com