Naučnici su pre dva meseca zabeležili sudar dve neutronske zvezde na oko 130 miliona svetlosnih godina od Zemlje, jedan od najžešćih dogadjaja u svemiru kojim, izmedju ostalog, nastaju zlato i platina, ali koji može pomoći u razumevanju tajni svemira, saopštila je danas Evropska svemirska agencija (ESA).
Opservatorija LIGO, u kojoj rade naučnici koji su dobili Nobelovu nagradu za fiziku zbog beleženja gravitacionih talasa, i Virgo interferometar, upozorili su 17. avgusta astronome širom sveta da su zabeleženi gravitacioni talasi dogadjaja koji je nazvan „GW170817“ da bi dve sekunde kasnije teleskop INTEGRAL evropske agencije i teleskop Fermi američke agencije NASA zabeležili kratke izlive gama zraka iz istog smera.
Astronomi su brzo ustanovili da se izvor nalazi u galaksiji NGC 4993 u sazveždju Hidra na oko 130 miliona svetlosnih godina – pojavila se tačka svetlosti u delu u kojem ranije ništa nije bilo vidljivo. Timovi naučnika su analizirali podatke sa teleskopa Habl, čime su dobili prve opservacione podatke o kilonovi, odnosno sudaru dva izuzetno gusta svemirska objekta, najverovatnije dve neutronske zvezde.
Neutronske zvezde, koje su toliko guste da bi kašičica njihove materije imala masu od skoro milijardu tona, sve brže su se okretale jedna oko druge dok se nisu sudarile, rekla je astronomkinja Marija Drut sa Karnegi instituta za agenciju Asošiejted pres.
Slike sa teleskopa Habl u vidljivoj i infracrvenoj svetlosti, pokazale su objekat u NGC 4993 koji je svetliji od nove, ali bledji od supernove, navodi ESA. Slike pokazuju da je objekat uočljivo bledeo u narednih šest dana opservacija sa Habla.
Spektroskopske analize slike sa Habla pokazale su da postoje naznake da je uhvaćena kilonova izbacivala materiju jednom petinom brzine svetlost.
Merenja svetlosti i druge emitovane energije kilonove mogu pomoći naučnicima da objasne kako nastaju gama zraci, koliko brzo se svemir širi i odakle dolaze teški hemijski elementi kao što su zlato i platina.
„Ovim dobijate sve što se želeli“, rekao je profesor fizike Dankan Braun, jedan od 4.000 naučnika koji su posmatrali sudar dve neutronske zvezde.
Od sudara neutronskih zvezda do Zemlje su stigli gravitacioni talasi koji su dosad jedino primećeni pre dve godine, što je nagradjeno ovogodišnjim Nobelovom nagradom. Ali ti gravitacioni talasi su nastali sudarom crnih rupa. Pošto crne rupe ne emituju svetlost, astronomi od tog dogadjaja ništa nisu mogli da vide. Sada imaju mnogo toga da vide, mere i analiziraju: materiju, svetlost i radijaciju. Time je i Hablov teleskop prvi put zabeležio izvor gravitacionih talasa.
Naučnici su dosad verovali da sudar neutronskih zvezda ima dovoljnu snagu da može stvoriti masivnije elemente, ali nisu bili sigurni pošto nisu opazili takav dogadjaj.
„Vidimo kako zlato nastaje“, rekao je Braun za Asošiejted pres.
Proračuni na osnovu teleskopskih merenja ultraljubilčaste svetlost pokazali su da je ukupna masa izbačenih teških elementa 1.300 puta veća od mase Zemlje. I sva ta materija, zajedno s lakšim elementima, izbačena je u svim smerovima i sada se širi svemirom.
Sudar je pomogao u objašnjavanju porekla jedne od najopasnijih sila u svemiru, kratkih bleskova gama zraka – zraka radijacije koji mogu izbrisati život na planeti koja im se nadje na putu. Ti zraci su krenuli u dva smera, rekao je Dejvid Rejce sa Kalifornijskog tehnološkog instituta, dodajući da na sreću Zemlja nije bila na njihovom putu, ali i da su nastali isuviše daleko da bi bili opasni.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com