Da li je kanibalizam rešenje za klimatske promene i održiv život? Jedan švedski naučnik misli da jeste, a svoju ideju je izložio na Gastro Samitu u Stokholmu.
Iako se ovo možda čini kao satirična vest s američkog portala Onion, vest je istinita. Ovogodišnja tema Gastro Samita u Stokholmu bila je Budućnost hrane, a bihevioralni naučnik i marketinški stručnjak Magnus Söderlund iz škole Stockholm School of Economics izneo je prilično originalnu – i bizarnu – ideju o budućnosti hrane.
Naslov njegove prezentacije, koja je emitovana i na kanalu TV4 švedske javne televizije, bio je: „Možete li zamisliti da jedete ljudsko meso?“ Prema njemu, „moramo probuditi ideju jedenja ljudskog mesa u budućnosti, uprkos gotovo univerzalnom kulturnom tabuu protiv kanibalizma“.
Tabu kanibalizma je, naravno, gotovo univerzalan, uz izuzetak nekoliko izolovanih plemena. Ipak, za ovog švedskog naučnika ovaj „konzervativni“ tabu bi se „mogao savladati, malo pomalo, počevši s nagovaranjem ljudi da samo probaju ljudsko meso“.
„Pošto će izvori hrane biti retki u budućnosti, ljudima se mora predstaviti hrana koju su dosad smatrali odvratnom – između ostalog ljudsko meso“, zaključio je Söderlund. U svom izlaganju spominjao je i insekte, crve, čak i kućne ljubimce, ali glavni fokus mu je bio na ljudskom mesu.
„INDUSTRIJA LjUDSKOG MESA“
Iako nije potpuno jasno na šta tačno Söderlund misli kad kaže da bismo trebali početi jesti ljudsko meso, portal Big Think piše da se to odnosi na ljudska trupla. U švedskim člancima na ovu temu takođe se spominje neodređen, ali prilično jeziv termin „industrija ljudskog mesa“.
Söderlund, koji inače proučava „ponašanje potrošača“ i „reakcije na tržišne stimuluse“, smatra da se ljudi mogu „prevariti“ da „donesu prave odluke“. A prava odluka je, po njegovom mišljenju, jesti ljudsko meso za dobrobit okoline – iako nije potpuno jasno ni zašto bi to uopšte bilo potrebno. Uzgoj stoke je jedan od većih uzroka gasova staklene bašte, ali iz toga ne proizlazi da životinjsko meso treba zameniti ljudskim.
Söderlund je u sklopu svog predavanja pitao publiku da je li otvorena za tu ideju. Vrlo malo ruku je podignuto, piše švedsko-američka novinarka Celia Farber za portal Epoch Times. U intervjuu posle predavanja naučnik je rekao da je oko 8% učesnika konferencije odgovorilo potvrdno.
KANIBALIZAM IZAZIVA KRAVLjE LUDILO
A kad je voditeljka njemu postavila isto pitanje, odgovorio je: „Donekle se ustručavam, ali da ne bih ispao previše konzervativan… Morao bih reći… bio bih barem otvoren da probam (ljudsko meso).“
Söderlund se na svom izlaganju zapitao „jesmo li mi ljudi previše sebični da bismo živeli održivo“ – aludirajući, valjda, na to da je pravi razlog zašto ne bismo jeli ljudsko meso sebičnost.
Ali za gađenje prema ljudskom mesu i tabu protiv njegove konzumacije postoje vrlo dobri razlozi – kako etički tako i medicinski. Naime, kanibalizam može izazvati tzv. kravlje ludilo, odnosno Kreucfeldt-Jakobovu bolest, baš kao što je inače izaziva konzumacija mesa goveda koja su bila hranjena ostacima drugih goveda.
To se i dogodilo u plemenu Fore u Papui Novoj Gvineji, gde je na snazi bio običaj da se tela mrtvih pojedu kako ih ne bi pojeli crvi. Žene i deca iz tog plemena počeli su u jednom trenutku da obolevaju od tajanstvene i neizlečive bolesti koja je dobila ime kuru, što na njihovom jeziku znači drhtanje, piše američki radio NPR. Drugo ime koje su dali bolesti je „nasmejana smrt“.
Naime, epidemija je verovatno počela kad se jedan pripadnik plemena zarazio kravljim ludilom, nakon čega je pojeden, a prioni koji prenose bolest prešli su na one koji su ga pojeli. U roku od godinu dana posle prvih simptoma zaraženi više ne bi mogli da stoje na nogama i jedu, a izgubili bi kontrolu i nad telesnim funkcijama.
Iako su ovi domoroci s Papue Nove Gvineje prestali da jedu svoje pokojnike još pre pedesetak godina, ljudi su nastavili da obolevaju jer je za razvoj kravljeg ludila kod zaraženog potrebno i nekoliko decenija. Poslednja osoba od kurua je umrla 2009. godine.
A kravlje ludilo bilo bi verovatno daleko učestalije da kanibalizam nije tabu i zakonom zabranjen. Stoga, koliko god klimatske promene i zagađenje okoline bili gorući problemi, prehrana ljudskim mesom teško da je rešenje.
(index.hr)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com