Najmanje 80 ljudi stradalo je u šumskim požarima u Grčkoj, a sa njima su se nedavno suočile i Sjedinjene Američke Države, Švedska, Kanada i Velika Britanija. Ovog leta pojedine zemlje pogodio je neobično veliki broj požara.
Obično u toku jedne godine požari širom sveta zahvate teritoriju koja je petostruko veća od Srbije.
Većina ih izbija u udaljenim područjima, poput savana u Africi i Južnoj Americi, ili u tajgama koje se prostiru od zapadne Aljaske do istočnog Sibira.
Za požare na tako izolovanim mestima retko čujemo. Svoje mesto u vestima nalaze oni koji ugrožavaju živote, infrastrukturu ili prirodne resurse.
Broj požara koji je u toku ove godine pogodio Evropu je znatno iznad proseka – ali ne i u zemljama koje su obično najugroženije.
Prosečan broj požara u EU
Od 1. januara do 24. jula ove godine Evropu su pogodila 427 požara. Poređenja radi, u istom periodu tokom prošle decenije događalo se u proseku 298 požara.
Ali, ono što je vrlo značajno, površina zahvaćenog područja ove godine je oko polovine uobičajene – 55. 700 hetara, u poređenju sa 112. 000 hektara.
Broj ovogodišnjih požara u Sjedinjenim Američkim Državama, nešto je manji od prosečnog. Međutim, zahvaćena površina je malo porasla, sa oko 1,4 miliona hektara na skoro 1,6 miliona hektara.
Najznačajnija promena nije u tome koliko je požara bilo, već gde su se dogodili. Severozapadna Evropa suočava se sa neuobičajenim toplotnim talasom.
To je izazvalo neobično suve uslove koji su omogućili velike požare u područjima u kojima ih je obično vrlo malo.
Tako su požari u Velikoj Britaniji do sada zahvatili 13. 888 hektara – što je više od četvorostrukog proseka iz prošle decenije. Gorelo je tresetište u blizini Mančestera i travnjak u Londonu.
U Švedskoj je izgorela površina od 18. 500 hektara, što je 41 put više od desetogodišnjeg proseka. Desetine požara izbile su od Severnog pola ka Baltičkom moru.
U drugim zemljama severne Evrope, uključujući Dansku, Estoniju, Finsku, Nemačku i Letoniju, gorelo je između 20 i 200 puta više površine od uobičajene.
S druge strane, u mediteranskim zemljama, u kojima je broj požara obično veliki, proleće i početak leta relativno su hladni i vlažni.
Površine koje su gorele u Italiji i Hrvatskoj su manje od proseka.
Švajcarska i Portugalija, u kojima vatra inače pravi štetu na većoj površini nego u bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji, pretrpele su relativno mali broj požara – sa samo 12, odnosno 5 odsto zapaljene površine.
Međutim, sezona požara nije završena i postoji opasnost da bi jak rast vegetacije u delovima Mediterana mogao da izazove niz požara u narednim mesecima.
Mediteran manje goreo od početka godine
Iako nijedan faktor ne objašnjava vrućine širom sveta, stručnjaci kažu da klimatske promene donose sve veće i češće ekstreme.
To ne znači da požari koji su tokom 2018. pogodili Britaniju i Švedstku postaju „nova normalnost“, ali bi mogli da postanu uobičajeniji.
Visoke temperature širom sveta povećavaju rizik od požara u mnogim regionima, ali postoji i niz drugih značajni faktora.
Kako bi objasnili pojavu požara, naučnici i vatrogasci koriste takozvani „vatreni trougao“ koji čine izvor paljenja, gorivo, poput suve vegetacije i kiseonik.
Vatrogasci takođe koriste pravilo „30-30-30″, po kome su ekstremni uslovi za pojavu vatre ipunjeni kada je temperatura viša od 30 stepeni Celzijusa, relativna vlažnost vazduha ispod 30 odsto, a vetar duva brže od 30 kilometara na čas.
Požari su ovog leta pogodili i Švedsku
Vatra mnogo lakše zahvata i širi se kada su biljke suve, kao što je to u švedskim šumama i britanskim močvarama, nego što bi to bilo da je godina vlažnija.
Drugim rečima, „gorivo“ je mnogo dostupnije kada je bilje suvo.
Kiseonik je prisutan u vazduhu – naročito kada vetar podstiče vatru.
A izvori paljenja su brojni tamo gde ima ljudi, bilo da je reč o logorskoj vatri, varnici iz struje ili podmetnutom požaru.
I udari munja su česti izvori vatre u nekim predelima, poput tajgi u severnoj Americi, ali većinu požara u Evropi izazivaju ljudi.
Prošlonedeljni smrtonosni požari u Grčkoj su odličan primer da je vreme samo jedan važan faktor.
Do pre nekoliko dana Grčka je imala manje požara nego što je tipično.
Ali u gusto naseljenom regionu u blizini Atine, sela i gradovi smešteni uz visoko zapaljive borove šume i grmlje, imali su tragične posledice.
Porast „megapožara“
Na žalost, i ranije je bilo sličnih situacija.
Više od 100 ljudi stradalo je u požarima u Portugaliji samo tokom prethodne godine, a 173 osobe stradale su u požarima poznatim kao „crna subota“ u Australiji 2009. godine.
„Megapožari“ su u porastu u poslednjoj deceniji.
Oni su preveliki i žestoki da se zaustave, bez obzira na napore i resurse koji se upotrebljavaju.
Dok klimatske promene možda stvaraju više dostupnog goriva za požare, ljudska priroda takođe ima svoju ulogu.
U mnogim ruralnim delovima Evrope zemljište je napušteno – što dovodi do rastinja uz i između kuća. Ljudi često vole da žive i provode preznike u šumskim predelima, čime se takođe povećava rizik od požara.
Srećom, moguće je smanjiti takve rizike – čišćenjem „goriva“ blizu zgrada i izgradnjom vatrogasnih skloništa u područjima gde su potrebni.
Edukacija o rizicima i posedovanje planova evakuacije takođe mogu da smanje opasnost po ljudske živote i ekonomiju.
Moramo da se prilagodimo i da naučimo kako da živimo sa vatrom.
Vatra menja izgled Zemlje i vegetaciju milionima godina.
Ona nigde neće otići.
(BBC News na srpskom)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com