Veštačka inteligencija bi mogla da uništi čovečanstvo već za 30 godina, budući da je tempo promene u tehnologiji mnogo brži nego što se očekivalo, upozorio je britansko-kanadski nobelovac Džefri Hinton, koga često nazivaju „kumom veštačke inteligencije“.
Profesor Hinton, koji je ove godine dobio Nobelovu nagradu za fiziku, za rad u oblasti veštačke inteligencije, rekao je da postoji od 10 do 20 odsto šanse da će veštačka inteligencija dovesti do izumiranja ljudske vrste već za tri decenije, piše londonski Gardijan.
Hinton je ranije rekao da postoji 10 odsto šanse da će tehnologija dovesti do katastrofalnog ishoda za čovečanstvo.
Upitan na Radiju 4 Bi-Bi-Sija da li je promenio analizu potencijalne apokalipse zbog veštačke inteligencije i ocenu da postoji 10 odsto šanse da se to dogodi, Hinton je kazao: „Ne baš, od 10 do 20 odsto“.
Naveo je da ljudi „nikada ranije nisu morali da se bave stvarima koje su inteligentnije od njih samih“.
„Koliko primera znate da inteligentniju stvar kontroliše neka manje inteligentna stvar? Primera je vrlo malo. Evolucija je uložila mnogo truda da dozvoli bebi da kontroliše majku, ali to je otprilike jedini primer za koji znam“, rekao je Hinton.
Hinton, počasni (emeritus) profesor Univerziteta u Torontu, u Kanadi, koji je rođen u Londonu, kazao je da bi ljudi bili kao mala deca u poređenju sa pameću veoma moćnih sistema veštačke inteligencije.
„O tome volim da razmišljam ovako: zamislite sebe i jednog trogodišnjaka. Mi bismo bili trogodišnjaci“, opisao je Hinton.
On je prošle godine dospeo na naslovne strane pošto je dao otkaz u kompaniji Gugl da bi mogao otvorenije da govori o rizicima koje donosi neograničen razvoj veštačke inteligencije. On je tada izrazio zabrinutost da će „loši akteri“ koristiti tehnologiju da naškode drugima.
Najveća briga aktivista za bezbednu veštačku inteligenciju jeste da bi stvaranje veštačke opšte inteligencije, ili sistema koji su pametniji od ljudi, moglo da načini tehnologiju egzistencijalnom pretnjom koja nije pod ljudskom kontrolom.
O svojim razmišljanjima iz vremena kada je počinjao rad u oblasti tehnologije, Hinton je rekao da je očekivao znatno sporiji razvoj veštačke inteligencije.
„Nisam mislio da će (veštačka inteligencija) biti tamo gde je sada. Mislio sam da ćemo do ovog nivoa doći u nekom trenutku u dalekoj budućnosti“, kazao je Hinton.
Dodao je da većina stručnjaka u toj oblasti misli da će čovečanstvo u nekom trenutku, verovatno u narednih 20 godina, razviti oblike veštačke inteligencije koji će biti pametniji od ljudi. To je ocenio kao „veoma zastrašujuću pomisao“ i založio se za državnu regulaciju tehnologije.
„Brinem da nas nevidljiva ruka neće zaštititi. Samo prepuštanje profitnom motivu velikih kompanija neće biti dovoljno da se osigura da one bezbedno razvijaju veštačku inteligenciju. Jedino što može da primora te velike kompanije da rade više istraživanja o bezbednosti jeste državna regulacija“, naveo je Hinton.
Hinton je jedan od tri „kuma veštačke inteligencije“ koji su za svoj rad dobili nagradu Ej-Si-Em Ej-Em Turing (ACM AM Turing), ekvivalentnu Nobelovoj nagradi u oblasti računarskih nauka.
Jedan od njih trojice, Jan LeKun, vodeći naučnik za veštačku inteligenciju u kompaniji Meta američkog milijardera Marka Zakerberga, ima drugačiji stav od Hintona o egzistencijalnoj pretnji veštačke inteligencije, za koju navodi da bi „zapravo mogla da spasi čovečanstvo od izumiranja“.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com