Stefan Volfram je najpoznatiji po svom revolucionarnom softveru, na kome je zaradio milione dolara. Reč je o tehničkom programu Mathematica, izuzetno popularnom među profesionalcima, ali i amaterima i studentima. Koncept ovog softvera, koji ga je učinio toliko popularnim i osvojio milione korisnika, jeste sveobuhvatnost.
Program služi učenju (sadrži ogromnu bazu znanja iz oblasti matematike, sve vrste specijalnih funkcija, itd.), proračunima i rešavanju zadataka (s obzirom na ogromnu bazu, sa lakoćom rešava i najteže diferencijalne jednačine), vizuelizaciji rezultata (od kreiranja najjednostavnijih tabela i grafikona, do najkompleksnijih prikaza trodimenzionalnih objekata), programiranju (pri čemu su obuhvaćene najbolje osobine postojećih programskih jezika, ali i dodata nova rešenja)…
Ono što je manje poznato o Stefanu Volframu je da on, poslednjih dvadeset godina, radi na stvaranju – nove nauke. Ideja je nastala početkom osamdesetih godina kada je Volfram shvatio da ljudi pokušavaju da prirodne pojave „sabiju“ u matematičke modele. Formule mogu da objasne jednostavnije fenomene, ali ovakav pristup počinje da „škripi“ kada su u pitanju izuzetno kompleksne pojave kao što su turbulencije tečnosti i gasova, ili biološki fenomeni.
Volframu se ovakav pristup učinio kao gubljenje vremena: trošenje energije na puko opisivanje pojava. Po njemu, cilj nauke jeste otkrivanje prvih uzroka, osnove pojava. Radeći na novim verzijama svog softvera, došao je i do ideje da nova nauka treba da bude slična programiranju – treba otkriti „program“ koji se nalazi u osnovi neke pojave.
Teškoće sa kojima se susreću naučnici koji pokušavaju da stvore matematički model (opis) pojave, potiču otuda što oni ne vide da postoji nekoliko „programa“ koji stvaraju završnu sliku. Nekoliko vrlo jednostavnih programa. Razvijajući svoju teoriju, Volfram se potpuno povukao iz javnosti početkom devedesetih i 10 godina radio samo na razvoju svojih ideja. „Milioni dolara koje sam zaradio omogućili su mi da ne radim ništa drugo“, kaže on u intervjuu naučnom magazinu „New Scientis“.
U svojoj teoriji je otišao daleko: danas on tvrdi da postoji program nastanka Univerzuma. „Možda on sadrži samo nekoliko linija koda. Otkrivanje takvog programa je cilj nove nauke“, objašnjava on. „Program možda ima samo četiri linije, i u njima se ne vide stvari koje čine naš Univerzum – one u tim linijama nisu očigledne. Tek kada program počne da radi, pojavljuju se predmeti i prirodni fenomeni“.
Volfram je najavio i izdavanje knjige „A New Kind of Science“ za januar 2002. godine. Njegova teorija i saznanja do kojih je došao tokom 20 godina intenzivnog razmišljanja, biće sakupljeni u ovom izdanju, koje izaziva veliko interesovanje u naučnim krugovima.
Korisna adresa:
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com