Citati izjava guvernera američke države Vajoming i lokalnog tužioca u konkurentskom listu izgledali su čudno reporteru tamošnjeg „Pauel Tribjuna“ Si Džeju Bejkeru, a neke od rečenica u tim tekstovima su izgledale kao da ih je napisao robot.
Ali njegova tvrdnja da je reporter konkurentske novinske kuće koristio „Generativnu veštačku inteligenciju“ (AI) da bi pisao članke pojavila se tek 26. juna s člankom konkurenta da je jedan mesni komičar izabran za predvodnika lokalne parade jahača koja će, kako je pisalo, „biti nezaboravna proslava američke nezavisnosti koju će prevoditi jedna od najomiljenijih ličnosti“.
Bilo je jasno da je Aron Pelčar, novinar konkurentskog „Kodi Enterprajza“ koristio AI za novinarske namene koji „osigurava da se mehanički u tekstu prvo iznesu najkritičnije informacije što olakšava čitaocima da brzo shvate o čemu se radi“.
Bejker koji je reporter više od 15 godina, sastao se tada sa Aronom Pelčarom koji je kao 40-godišnjak bio novajlija u novinarstvu i koji mu je, kaže Bejker, priznao da je koristio veštačku inteligenciju i da je već podneo otkaz u „Enterprajzu“.
Izdavač i glavni urednik kompanije „Enterprajz“ koju je 1899. godine osnovao znameniti Bufalo Bil Kodi, potom su se izvinili i obećali da će preduzeti korake da se to nikada ne ponovi. U uvodniku objavljenom u ponedeljak, glavni urednik Kris Bejkon je rekao da nije primetio rad veštačke inteligencije i lažne citate, i ukazao da je ipak na njemu sva odgovornost što je to objavljeno.
Izvinio se što je „bilo dopušteno da AI reči koje nisu izgovorene dodaje u članke“.
Novinari su svoje karijere kvarili izmišljanjem izjava i činjenica i mnogo pre no što se pojavila veštačka inteligencija. Ali ovaj najnoviji skandal ilustruje potencijalne zamke i opasnosti koje veštačka inteligencija predstavlja za mnoge delatnosti, uključujući novinarstvo. „Čet-botovi“ mogu da posle samo nekoliko zahteva koji im se postave o tome kakav članak da „napišu“, proizvedu sasvim lažne, a ipak donekle uverljive novinske napise.
AI je našao ulogu u novinarstvu, uključujući i automatizaciju određenih zadataka. Neke redakcije, uključujući Asošijeted pres, koriste veštačku inteligenciju da oslobode novinare tehnilčkog posla, ali većini osoblja AP-a nije dozvoljeno da koristi „Generativnu veštačku inteligenciju“ za kreiranje sadržaja za objavljivanje.
AP koristi tehnologiju za pomoć u člancima o finansijskim izveštajima od 2014. godine, a odnedavno i za neke vesti o sportskim rezultatima. AP eksperimentiše sa AI alatom i za prevođenje nekih članaka sa engleskog na španski. Na kraju svake takve priče nalazi se beleška koja objašnjava da je ta tehnologija primenjena pri njenom nastanku.
Pokazalo se važnim da se otvoreno kaže kako se i kada koristi AI. Časopis „Sports Illustrated“ je prošle godine kritikovan zbog objavljivanja onlajn recenzija proizvoda generisanih veštačkom inteligencijom za koje je predstavljeno da su ih napisali novinari koji zapravo ne postoje. Pošto je to objavljeno, časopis je rekao da otpušta kompaniju koja je proizvodila članke za njegovu veb-stranicu, ali je taj slučaj narušio reputaciju te nekada moćne publikacije.
U svojoj priči za „Pauel Tribjun“ koja je objavila vesti o Pelčarovoj upotrebi veštačke inteligencije u člancima, Bejker je napisao da je imao neprijatan, ali iskren razgovor s njim, da je Pelčar obećao da će se izviniti, ali je tvrdio da to što je radio ne bi trebalo da se odraze na njegov položaj u „Kody Enterprajzu“.
„Enterprajz“ je obavio reviziju svih članaka koje je Pelčar napisao za te novine tokom dva meseca koliko je tamo radio. Otkrili su sedam članaka s citatima „izjava“ šest osoba koje je generisala veštačka inteligencija, a revizija se nastavlja.
„To su veoma uverljivi citati“, rekao je glavni urednik Kris Bejkon, napominjući da su ljudi kojima su pripisani citati, rekli da oni izgledaju kao nešto što bi oni rekli, ali da nikada nisu razgovarali sa Pelčarom.
Novinar Si Džej Bejker koji je to otkrio i koji redovno čita „Enterprajz“ jer je to konkurent, rekao je za AP da je stalna kombinacija istih fraza i citata u Pelčarovim člancima izazvala njegove sumnje.
Tako Pelčarov članak o jednom oružanom napadu u Nacionalnom parku Jelouston sadrži rečenicu: „Ovaj slučaj služi kao oštar podsetnik na nepredvidivu prirodu ljudskog ponašanja, čak i u najsmirenijim okruženjima“.
Bejker je rekao da ta rečenica zvuči kao rezime kakve na kraju često generiše „čet-bot“, kao neku vrstu „životne lekcije“, pouke.
Drugi članak, o osudi za krivolov, sadržao je citate navodnih zvaničnika i tužioca koji su izgledali kao da potiču iz saopštenja, rekao je Bejker. Međutim, nije bilo saopštenja, a te službe nisu znale odakle su ti citati, rekao je on.
Dva od ispitivanih članaka sadržala su lažne citate „izjave“ guvernera Vajominga Marka Gordona za koje je njegovo osoblje saznalo tek kada ih je Bejker pozvao istražujući to.
U jednom od tih slučajeva Pelčar je napisao izjavu guvernera koja je u potpunosti izmišljena, rekao je u mejlu Majkl Perlman, portparol guvernera. U drugom slučaju, Pelčar je izmislio deo citata, a zatim ga kombinovao sa delom zvaničnog saopštenja.
Najočiglednija primena generisana veštačkom inteligencijom pojavila se u članku o jednom lokalnom komičaru koji se završava tehničkim objašnjenjem „obrnute piramide“ – osnovnog pristupa pisanju udarne vesti.
Nije teško kreirati AI članke: korisnici mogu da u aplikaciju programa veštačke inteligencije upišu da se desilo neko krivično delo i da traže od programa da napiše članak o tome, uključujući dodavanje citata iz izjava zvaničnika, rekao je Aleks Mahadevan, direktor projekta digitalne medijske pismenosti na Institutu Pointer, eminentnom istraživačkom centru za novinarstvo.
„Ovi generativni AI čat-botovi su programirani da vam daju odgovor, bez obzira da li je taj odgovor potpuno smeće ili nije“, rekao je Mahadevan.
Megan Barton, izdavačica „Kodi Enterprajza“, napisala je uvodnik u kojem je AI nazvala „novim, naprednim oblikom plagijata… To je ružan deo posla. Ali, ova kompanija koja je spremna da ispravi te greške je ugledna“.
Barton je napisao da su te novine naučile lekciju: da imaju sistem za prepoznavanje priča generisanih veštačkom inteligencijom i da će „poduže razgovarati s novinarima o tome da nisu prihvatljive priče generisane veštačkom inteligencijom“.
„Enterprajz“ nije imao pravila o upotrebi veštačke inteligencije, delom zato što je izgledalo očigledno da novinari ne bi trebalo da je koriste za pisanje, rekao je glavni urednik Bejkon.
Institut Pointer ima šablon na osnovu kojeg novinske kuće mogu da naprave pravilnike o svojoj politici prema korišćenju veštačke inteligencije i Bejkon planira da sastavi za svoj list i objavi ga već ove nedelje.
„To će biti tema razgovora pre zapošljavanja bilo koga“, rekao je on.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com