Na početku Kineske lunarne nove godine, milenijumske pećine Mogao koje se nalaze na Uneskovoj listi svetske baštine, u Dunhuangu u severozapadnoj kineskoj provinciji Gansu, posetila je beskrajna reka turista.
Kompleks pećinskog hrama koji datira iz 4. veka iskopan je u 10 dinastija. Na lokaciji, na kojoj je otkriveno više od 60.000 kulturnih relikvija, nalazi se 735 pećina uklesanih u litici, a trenutno se tu nalazi 45.000 kvadratnih metara murala, prenosi Sinhua.
Budući da su okružene ogromnom pustinjom, pećine Mogao su bile ozbiljno pogođene vetrom i peskom pre skoro jednog veka. Shodno tome, kineski istraživači ulažu kontinuirane napore u borbi protiv peščanih oluja, ublažavanju katastrofa i digitalnom očuvanju murala, koristeći naučne i tehnološke metode kako bi osigurali da pećine ostanu dobro očuvane.
Radnici su na samom početku morali da čiste 3.000 do 4.000 kubika peska godišnje, inače bi murali i skulpture u boji bili zagađeni i nagrizani vetrom i peskom. Početni ručni napori uključivali su izgradnju zidova i ograda i kopanje jarka za transport peska.
Tokom kasnih 1980-ih, naučne tehnike su korišćene za upravljanje vetrom i peskom, što je uključivalo izgradnju automatskih meteoroloških stanica na vrhu pećina. Ove stanice su imale zadatak da sprovode kontinuirano praćenje lokalnog okruženja, posebno fokusirajući se na uslove vetra tako što će tačno odrediti izvor i obrasce kretanja peska.
Godine 2011. završen je projekat za sprečavanje i kontrolu vetra i peska u pećinama Mogao, sa investicijom od skoro 14 miliona juana (oko 1,95 miliona američkih dolara). U okviru ovog projekta postavljene su travnate rešetkaste barijere za pesak površine 1,14 miliona kvadratnih metara i ograde od najlonske mreže u dužini od 6.000 metara.
Podaci monitoringa pokazali su da je projekat efektivno smanjio godišnji priliv peska u pećine za 85 odsto.
Pored toga, više od 600 senzora je instalirano u pećinama za praćenje informacija kao što su temperatura, vlažnost, koncentracija ugljen-dioksida i protok putnika u cilju prevencije katastrofa.
„Ako podaci praćenja premašuju vrednost pre upozorenja, zaustavićemo otvaranje ugroženih pećina i primenićemo mere prirodne ventilacije kako bismo ih zaštitili u najvećoj mogućoj meri“, rekao je Čai Pengfej, član osoblja Akademije Dunhuang.
Paralelno sa postizanjem plodnih rezultata u zaštiti pećina Mogao, stručnjaci za kulturne relikvije na Akademiji Dunhuang su takođe osmislili metode za kreiranje digitalne replike, osiguravajući trajno očuvanje ovih neprocenjivih obojenih skulptura i murala.
Od kasnih 1980-ih, počeli su da fotografišu murale, a zatim složili ove fotografije u sveobuhvatne digitalne prikaze murala koristeći kompjutere.
„Moramo da snimimo hiljade fotografija za mural koji pokriva oko 10 kvadratnih metara. Digitalizovani proizvod je četiri puta veći i izgleda mnogo jasnije na ekranu nego u pećini“, rekao je Ju Tiansju, direktor Instituta za digitalizaciju kulturnih relikvija Akademije Dunhuang.
Međutim, radnici su se suočili sa izazovima u slobodnom manevrisanju kako bi snimili fotografije u skučenim prostorima uskih pećina, istovremeno osiguravajući očuvanje kulturnih relikvija. Kao rezultat toga, proces digitalizacije je trajao oko 20 godina od početne ideje.
Sa pojavom tehnologije 3D laserskog skeniranja, efikasnost prikupljanja podataka u Pećinama Mogao značajno je oboljšana poslednjih godina, pri čemu je preciznost slike poboljšana sa 75 tačaka po inču (DPI) na 300 DPI. Stručnjaci sada mogu da slikaju 20 do 30 pećina svake godine, u poređenju sa samo jednom ili dve pećine godišnje ranije.
Do kraja 2022. godine, Akademija Dunhuang je završila kolekciju digitalnih fotografija 289 pećina, zajedno sa 3D rekonstrukcijom 45 obojenih skulptura i 140 pećina.
Ova dragocena digitalna dela su distribuirana širom sveta. Godine 2022. pokrenuta je zvanična platforma zasnovana na blokčejnu, čime je preko 6.500 digitalnih arhiva visoke definicije postalo dostupno javnosti.
„U prošlosti su radnici koji su radili na zaštiti kulturnih relikvija u Dunhuangu morali da koriste merdevine i oslanjaju se na baterijske lampe, a ponekad čak i na teleskope, da bi posmatrali murale. Ali danas naučnici i entuzijasti kulture širom sveta mogu da pristupe ovim slikama iz svojih domova samo jednim klikom miša“, rekao je Ju.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com