Arhitekta Magnus Larson (Magnus Larsson) je na forumu Tehnologije, zabave i dizajna u Oksfordu predstavio plan za gradnju zida dugog oko 6.000 kilometara oko Sahare, koji bi trebalo da spreči širenje ove pustinje. Ova barijera bila bi napravljena stvrdnjavanjem dina, a trasa te buduće velike ograde išla bi od Mauritanije u zapadnoj Africi pa sve do Džibutija na istoku. Ujedinjene nacije (UN) su u svojoj studiji iz 2007. upozorile na to da je širenje pustinja jedan od najvećih izazova našeg vremena, i da one predstavljaju realnu opasnost za prostor koji je pogodan za život ljudi.
"Širenje pustinja predstavlja pretnju. Moj odgovor je stvaranje peščanih zidova metodom stvrdnjavanjem peska", objasnio je Larson prilikom predstavljanja svoje ideje na forumu Tehnologije. Prema njegovom projektu, dine bi se zalivale tečnošću koja je puna bakterija, a koje bi za samo nekoliko sati pesak pretvarale u beton. Severnoafričke zemlje su već i ranije predlagale zaustavljanje širenja Sahare akcijom sađenja drveća, čime bi se stvorio veliki zeleni pojas, koji bi u stvari predstavljao prirodnu barijeru za dalje napredovanje peska. Na sličnu ideju o stvaranju "zelenog kineskog zida" kao prepreke u širenju pustinje Gobi došli su pre nekoliko godina i Kinezi.
Izveštaj UN-a iz 2007. ističe da bi oko dve milijarde ljudi u oko 140 zemalja sveta moglo da bude ugroženo širenjem pustinja. Najproblematičnija područja su centralna Azija, Kina i podsaharska Afrika. Ovaj zid, čiju izgradnju predlaže Larson, bio bi dodatak, a ne zamena za zeleni pojas. Za njegovo stvrdnjavanje koristila bi se bakterija bacillus pasteurii, koja se može pronaći u močvarnim područjima, a hemijskim putem stvara kalcit, koji je po svojim osobinama najsličniji cementu. Bakterije bi se do pustinje transportovale u velikim balonima. Kada bi vetar preko njih naneo pesak i stvorio dine, ti baloni bi se probušili. Larson je, međutim, priznao da bi se pre sprovođenja ove ideje u delo morali rešiti mnogi problemi, politički, etički, tehnički i – naravno, finansijski.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com