Kao i mnoge druge organizacije, i Međunarodni olimpijski komitet (MOK) je zatečen razvojem Interneta. Upravo završene Olimpijske igre pokazuju da ova organizacija nije spremno dočekala veliki događaj, barem što se tiče Interneta i zvaničnog web sajta.
Krajem „90-tih, MOK je potpisao veći broj ugovora sa međunarodnim televizijskim kućama, dajući im time ekskluzivno pravo praćenja igara i prenosa događaja. U vreme kada su ovi dogovori postignuti, malo ko je pretpostavljao koliko će značajan i sveprisutan postati Internet. Zbog pomenutih ugovora, web sajtovi nisu imali prava prenosa sportskih i pratećih događaja ni u audio, ni video obliku. Zato je i najslabija tačka „najboljih igara ikada“ bila upravo nedovoljno prisustvo na Internetu.
MOK je 1996. godine potpisao 12-godišnji ugovor sa američkom kompanijom NBC, vredan 705 miliona dolara, koji je ovoj TV-kući doneo ekskluzivno pravo praćenja igara u SAD sve do 2008. godine. Tada niko nije shvatao važnost i posledice ovog ugovora, a situacija je sa ovim igrama bila prilično iskomplikovana, što se tiče Interneta: web sajtovima je zabranjeno da na sajtu pokazuju bilo kakve video-klipove ili audio materijale, a MOK je čak unajmio francusku firmu Datops da nadzire sportske sajtove i prijavljuje one koji su zabranu prekršili. Zabrana je išla vrlo daleko, zabranjujući i samim sportistima da pišu dnevnike događanja ili da se obraćaju, na bilo koji način, publici na Internetu.
Predstavnici NBC-a se nevešto brane izjavama tipa da „kvalitet videa na Internetu i nije baš neki i zašto bi neko pratio igre na web-u kada to može mnogo kvalitetnije preko TV ekrana“. Bez obzira što u ovom trenutku u svetu ima samo oko milion korisnika sa brzim vezama koje kod video materijala ostvaruju kvalitet jednak televiziji, oni nisu razumeli (ili nisu hteli) prednosti mreže. Interaktivnost, biranje sadržaja i vremena u koje će se gledalac njima baviti, itd. Najparadoksalnije od svega je i što je NBC imao svoj sajt, a na njihovoj televizijskoj mreži nije bilo direktnih prenosa zbog vremenske razlike između Australije i SAD. Emitovani su isključivo snimci i izveštaji, a jedina šansa ljubitelja sporta da dođu do ažurnih informacija je bila na Internetu.
MOK je, očigledno, shvatio da je ovaj put bio nespreman, pa je već za decembar zakazana konferencija o pitanjima prava praćenja olimpijskih događaja na Internetu. Do sledećih letnjih igara se očekije značajan porast korisnika sa brzim vezama, a projektovana veličina zarade od reklama na sajtovima koji bi pratili igre u 2004. godini se procenjuje na 200 miliona dolara.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com