Dugovečnost nema nikakve veze s načinom na koji ljudi žive. Možete da pijete alkohol, pušite i hranite se nezdravo, ali ćete doživeti stotu pod uslovom da imate određen sklop gena. Naučnici s Lejdena, najstarijeg univerziteta u Holandiji, i njihove kolege iz Njujorka proveli su pola decenije istražujući genetski kod 3.500 stogodišnjaka. Većina njih su srećni nosioci "Metuzalemovog gena", nazvanog po najstarijem čoveku u Bibliji, koji je živeo 969 godina.
To je, u stvari, sitna mutacija u DNK koja ih štiti od bolesti starog doba, ali i efekata nezdravog života koji nas uglavnom, veruje čovečanstvo, rano tera u grob. Samo jedna od 10.000 osoba napuniće 100 godina. Nosioci tog genetskog sklopa zaštićeni su i od štetnosti duvanskog tima, a bolesti starosti, poput raka i srčanih tegoba, kod njih mogu da se odlože i na tri decenije. Ipak, nije reč o jednom genu koji je "kriv" za to, već o kombinaciji više njih.
"Ljudi koji su dugovečni imaju neobičan metabolizam. Oni razgrađuju masti i glukozu drugačije, a i koža im sporije stari" objašnjava dr Elin Slagbum (Eline Slagboom), rukovodilac ovog istraživanja. Svi ovi faktori i dalje su pod snažnom kontrolom genetike, što znači da ih imaju i deca veoma starih ljudi. Ovo otkriće moglo bi da omogući i pronalazak "leka protiv starenja". "Fontana mladosti", u tableti ili tretmanu, mogla bi znatno da uspori proces starenja.
Tableta protiv starenja, koju bi uzimali sredovečni ljudi i nešto stariji, mogla bi da bude do sada najveći proboj za farmaceutsku industriju i njen najveći uspeh još od njenog nastanka. "Starenje je prirodan deo života, u to ne treba sumnjati", navodi Mišel Mičel iz britanske organizacije Age UK. Međutim, ključ je u tome da ne produžavamo život na silu, već da poboljšamo zdravlje, kako bi ljudi mogli da uživaju u svojoj starosti, a ne samo da je podnose.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com