Većina korisnika danas je to verovatno zaboravila, ali 2. februar 2009. pojavio se „lajk“. Jedan od četiri tvorca „lajka“, Džastin Rosenstajn tvrdi da su njihove namere bile časne: „Hteli smo pozitivnost da učinimo linijom manjeg otpora i mislim da smo u tome uspeli, ali u isto vreme nenamerno smo stvorili i gomilu negativnih nuspojava. Na neki način mogli bismo reći da je dugme za like bilo preuspešno“.
U današnje vreme velika većina korisnika odlazi na društvene mreže kako bi, između ostalog, proverili i jednu važnu stvar – da li je iko lajkovao našu objavu. Gladni smo validacije, a upravo je to ono čime se društvene mreže hrane. Pre osam godina razmere ove pojave bili su nezamislive, ali danas donose novac.
Googleov dizajner i etičar Tristan Haris ovo je objasnio na primeru slot aparata. Povlačite polugu kako biste osvojili nagradu, a nešto slično činite svaki put kada osvežavate svoju stranicu kako biste videli da li je ko lajkovao nešto što ste objavili ili da vidite da li se pojavio neki novi sadržaj.
„Većina push notifikacija je puko odvlačenje pažnje. Postajemo zavisni o proveravanju naših telefona i tada se gubimo u informacijama koje bismo inače ostavili za kasnije jer potpuno su nebitne“, objašnjava Rosenstajn.
Statistike jasno pokazuju da je misija uspela, a ekipa iz Fejsbuka tim se podacima i hvali. Prosečni korisnik dnevno proveri telefon 157 puta. To je najmanje 145 minuta svakog dana.
I nema sumnje da će ove brojke rasti, a to je razlog zbog kojeg je Rosenstajn napustio Fejsbuk i osnovao sopstvenu kompaniju. Danas je suosnivač Asane, aplikacije koja različitim timovima omogućava da prate svoj rad i projekte.
Ipak, njegova odluka ništa ne menja, a smatra da će se nešto promeniti tek kad društvene mreže promene svoj poslovni model jer sve se vrti oko potreba marketinških agencija, a ne korisnika. Kompanije će se i dalje truditi korisnike da sve više uključuju i to će kao posledicu imati naprednije metode manipulacije korisnicima.
Smatra se da bi korisnici sami trebali da preuzmu kontrolu, a jedan od načina je i korišćenje aplikacija koje bi im u tome pomogle. Isto tako, veruje se da bi kompanije trebale da budu odgovornije.
„Ovo su naši životi. Naši dragoceni, ograničeni životi. Ne budemo li oprezni, računari i mobilni uređaji jako će loše brinuti za našu pažnju“, zaključuje Rosenstajn za Vice.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com