Jedan od odgovora na ovo pitanje bi mogao da bude i onaj sa čašom koja je dopola napunjena vodom. „Pozitivci“ bi rekli da je ona polupuna, a „mračnije“ nastrojeni da je poluprazna. Ali, da li postoje i fiziološke razlike između ovih dveju kategorija ljudi?
Najnovija istraživanja pokazuju da postoje. Na Stanford Univerzitetu u Kaliforniji tim stručnjaka je ispitivao žene koje imaju od 19 do 42 godine, i svaku od njih prvo testirao, ne bi li odredio u kojoj meri su pozitivne, sklone strahu, nesigurnosti, malodušnosti. Posle deljenja ove grupe na pesimiste i optimiste, prešlo se na skeniranje mozga, koje je za cilj imalo utvrđivanje eventualnih razlika u funkcionisanju.
Za skeniranje moždanih aktivnosti je bio primenjen metod magnetne rezonance, a devojkama i ženama su davane slike koje su bile pozitivne i negativne. U prvom slučaju to su bili nasmejani ljudi, slatki kućni ljubimci, sladoled, zalasci Sunca. U drugom slučaju fotografije potištenih ili besnih osoba, paukova, oružja i groblja.
Skeniranje dela mozga zaduženog za emocije je pokazalo da se optimisti i pesimisti razlikuju i različito reaguju na pomenute fotografije. Kada su pokazivane pozitivne slike, u spomenutom delu mozga je kod optimistkinja uočena snažna i živa aktivnost. Kod pesimistkinja – nikakva ili skoro nikakva reakcija. Kada su u pitanju negativne slike, reakcija je bila obrnuta, s tim što je aktivnost centra za emocije kod pesimistički nastrojenih bila slabija, od reakcije „pozitivaca“ pri gledanju veselih i vedrih fotografija.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com