U sredu, 16. januara, tekuće godine naučnici su dobili prve podatke o dosad nepoznatim delovima najskrovitije planete Sunčevog sistema – Merkura. Podaci su stigli sa svemirske sonde Messenger, lansirane avgusta 2004. godine. Ona je na svom putu prvi put prošla pored Merkura i napravila prve snimke njegove površine. To je praktično tek početak misije ove letilice, koja bi trebalo da osvetli sve misterije ove neobične planete.
Interesovanje za ovu sićušnu planetu, koja je naučnicima na prvi pogled ličila na Mesec, prvi put je pokazano sedamdesetih godina prošlog veka. Američka letilica Mariner 10 je 1974. i 1975. godine u prolazu tri puta proletela pored Merkura i napravila prve snimke njegove površine. Tako je naučnicima kao poznata ostala zabeležena ona polovina planete koja je u tom trenutku bila okrenuta letilici. Zatim je nastupilo zatišje, izazvano pre svega objektivnim smetnjama za pristup ovoj planeti. One su uslovljene prevelikom blizinom Merkura Suncu i opasnošću od visoke temperature i oštećenja eventualno poslatih letilica i instrumenata. Tek avgusta 2004. godine, lansiranjem rakete Boing Delta II sa sondom Messenger, krenuo je novi projekat istraživanja Merkura.
Naziv svemirske sonde Messenger potiče od izraza MErcury Surface Space ENvironment Geochemistry and Ranging. Ona ne putuje direktno do Merkura zbog uštede goriva, već će se koristeći inerciju kretati spiralno oko Sunca, približavajući se Merkuru. Za to vreme će napraviti 15 orbita oko Sunca i preći 7,9 milijardi kilometara. Dosad je jednom prošla oko Zemlje i dva puta oko Venere. Pored Merkura treba da prođe tri puta. Prvi prolaz dogodio se nedavno, a uslediće još dva – u oktobru 2008. i septembru 2009. godine. Konačno će marta 2011. godine ući u Merkurovu orbitu i u njoj se zadržati oko godinu dana. Pri tom će njena najmanja udaljenost od površine Merkura biti oko 200 km, a najveća oko 15.000. Na svaka 24 časa obletaće oko njega dva puta.
Nov projekat istraživanja Merkura otpočeo je nakon naglog razvoja tehnologija i kreiranja mnogo kvalitetnijih, otpornijih i moćnijih instrumenata, koji su potpuno sposobni da izdrže nepovoljne uslove u orbiti ove planete. S tih instrumenata slaće se prosečno 15 megabajta podataka dnevno, a signalu će biti potrebno 4 do 22 minuta da dođe do Zemlje. Ukupan budžet ovog projekta je 350 miliona dolara. On bi trebalo da pomogne u rasvetljavanju najvećih misterija Merkura. Pored slika nepoznatog dela njegove površine, tu su njegov magnetizam i nastanak gvozdenog jezgra (koji se ne slažu s aktuelnom teorijom o nastanku Sunčevog sistema), kao i prisustvo vode na njegovoj površini (takođe misteriozno s obzirom na blizinu Sunca i visoku temperaturu).
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com