Peer-to-peer tehnologije su poslednjih meseci podigle mnogo „prašine“ po pitanju autorskih prava. Bili smo svedoci nekoliko velikih sudskih procesa, od kojih je najveću pažnju javnosti izazvao onaj uperen protiv kompanije Napster. Ali pretnja zabranjivanjem i gašenjem ovog servisa se pretvorila u nešto sasvim drugo, na obostrano zadovoljstvo i Napster-a i velikih muzičkih izdavača (pročitajte članak Ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se). Naravno, u svemu se uočava izvesna panika velikih izdavača koji shvataju da su išli potpuno pogrešnim putem, ignorišući mogućnosti novih tehnologija. Što se tiče peer-to-peer servisa, sada to pokušavaju da isprave, ali se pojavljuje i jedna nova pretnja za industriju večito gladnu ogromnih profita – star-to-peer.
Ovo je super-nova kovanica, lansirana od strane novinara u mesecu novembru. O čemu se tu, zapravo, radi? Popularne super-zvezde su „namirisale“ mogućnosti novih tehnologija i odlučile da preuzmu malo veću kontrolu nad svojom karijerom i zaradom. Zašto davati ogroman procenat muzičkim izdavačima, kada i sami, na svojim sajtovima, mogu da prodaju novi album, bez uplitanja izdavača, bez distributivnih troškova, bez prodavaca. Jasno i jednostavno – od zvezde ka kupcu, bez ikakvih posrednika.
Pionir i stvarni vizionar u ovoj oblasti, je David Bowie, uvek ispred vremena, uvek onaj koji probija granice. Njegovi aktivnosti u star-to-peer smislu postoje, praktično, od samog početka postojanja Interneta. BowieNet je, zaista, sjajan primer šta sve jedan umetnik može da uradi na mreži i ova adresa je postala putokaz za mnoge muzičare i bendove koji žele da u većoj meri kontrolišu svoje kreacije, načine promocije i profit. Adresa David-a Bowie-a je postala fenomen koji se stalno razvija i zaista nudi nov pristup, dobijajući oblik interaktivne-televizije, iscrtavajući budućnost medija. Sjajni događaji uživo, chat-ovi sa poznatim ličnostima, uz učešće samog Bowie-a kao moderatora-voditelja, rubrika „Ask Bowie“, prodaja njegovih slika i ekskluzivnih muzičkih i multimedijalnih materijala dostupnih samo na sajtu, samo su neki od sadržaja dostupnih na njegovoj adresi. I ne samo to – stvar se usložnjava, britanska pop-ikona osniva i svoj sopstveni provajding-servis, ali i promoviše mlade autore koji su zaokupili njegovu pažnju.
Još jedan od pionira ovakvog pristupa je i britanski autor sa kultnim-statusom, Momus. On je osamdesetih godina snimao za kuću Creation Records, da bi 1995. godine odlučio da stvar uzme u svoje ruke. Napravio je kućni-studio, počeo sam da dizajnira omote za svoje albume na Mackintosh-u i osnovao sajt na adresi www.demon.co.uk/momus. Mesto sa koga je „emitovao“ svoje reči, slike i zvukove, imajući potpunu kontrolu nad njima. Prošle godine je ponudio fanovima download pesama sa albuma „Stars Forever“ i naplaćujući to, zaradio 30.000 dolara. Pesme su mogle pojedinačno da budu „skinute“ i u proseku su dve na dan stizale do ljubitelja njegovog zvuka. On sam objašnjava zašto se odlučio na ovakvu, samostalnu „avanturu“: izdavačke kuće rade mnoge poslove koje muzičari sami ne mogu da obave i koje bi ih previše opteretile i odvukle od stvaranja. Međutim, rade to na izuzetno loš način. Promocija je često loše odrađena, reklamni slogani stupidni, marketinške kampanje neinventivne i, često, odbojne za inteligentnu publiku“. Na sličan način razmišljaju i mnogi drugi muzičari i zvezde, a u sledećem nastavku ove priče pročitaćete ko su imena koja su počela da se okreću mreži, kakav je stav velikih kompanija po tom pitanju i kako će sve to zajedno uticati na budućnost muzičkog izdavaštva i načina na koji se zabavljamo.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com