Potpune privatnosti na Internetu nema. Zavisno od toga koliko ste pažljivi, možete samo da delimično ublažite štetu i sačuvate barem deo svojih privatnih podataka od tuđih očiju. Otvorite web browser. Upišite neku reč u pretraživač. Otvorite neku web stranicu. Svaka od tih radnji, verovali ili ne, odaje neke informacije o vama, iako vas niko nije pitao za ime i prezime.
Stvari postaju još gore kad se ulogujete na neki internet servis, kao što je Facebook ili MySpace. Samim tim činom pristajete na prilično dug spisak informacija koje ti servisi mogu da sakupe od vas i koriste u svrhe oglašavanja, internih statistika ili nečeg sasvim drugog. Ako niste preduzeli određene korake da sačuvate svoju privatnost, kompanije kao što je to, na primer, Google znaju ko ste, odakle se konektujete na Internet, koje stranice volite da posećujete, koji su vaši društveni kontakti, šta kupujete na Internetu i slično. Ovde odmah treba ukazati na ono loše – nema načina, osim ako ne preduzmete neke ekstremne mere, da sasvim sačuvate svoju privatnost na Internetu. Ipak, možete bar da umanjite količinu privatnih podataka koje rasipate dok ste na Internetu.
Kao prvo, većina web stranica koje posećujete može na vašem računaru da ostavi cookie, malu datoteku pomoću koje može da prati koliko često posećujete određenu stranicu ili kuda ste s nje otišli. Podršku za cookie možete ugasiti u svakom web browser-u, ali vam onda pola internet stranica neće raditi. Dakle, tu ne možete da učinite puno, osim da izbegavate pojedine stranice koje su poznate po agresivnoj upotrebi cookie-ja. Nešto slično važi i za web pretraživače, koji mogu da pratiti vašu IP adresu (niz od maksimalno 12 brojeva koji jednoznačno identifikuje vaš računar na Internetu), vreme pretraživanja, ključne reči koje ste koristili i tome slično.
Stvari postaju ozbiljnije kada počnete aktivnije da unosite podatke o sebi. Primera radi, društvena mreža Facebook zahteva od korisnika da napišu svoje pravo ime i prezime. Slike, poruke i ostale podatke koje ostavljate na društvenim mrežama i drugim servisima često je moguće pronaći običnim pretraživanjem Google-a. Čak ni vaša e-pošta nije sigurna. U određenim slučajevima internet provajder će možda dati vaše podatke nekom organu vlasti (naravno, ovo zavisi od toga u kojoj državi se nalazite vi i servis e-pošte koji koristite).
Slično važi i za razne druge podatke za koje možda smatrate da su privatni; na primer, prilikom otvaranja internet domena, od vas će se tražiti vaši pravi podaci, uključujući ime, prezime i adresu, koji će (ako posebno ne zatražite i ne platite privatnost) biti potpuno javni i dostupni svima na raznim whois servisima. Na kraju, tu je i najozbiljnija pretnja po vašu privatnost, a to su razni virusi i drugi zlonamerni programi koji mogu da ukradu vaše šifre, brojeve kreditnih kartica i druge osetljive informacije i da ih pošalju na udaljenu adresu.
Kako se onda zaštiti? Krenućemo od nekoliko osnovnih pravila, pa ćemo preći na konkretne primere. Kao prvo, izbegavajte ostavljanje ličnih podataka ako to nije apsolutno potrebno. Ako negde ostavljate lične podatke, uvek koristite lozinku različitu od one koju koristite na manje važnim web servisima; neka ta lozinka ne bude neka jednostavna reč, već neka sadrži besmisleni niz slova i brojeva. Koristite antivirusne programe i najnovije verzije web browser-a (preporuka je Firefox, ali novije verzije svih web browser-a imaju pristojnu zaštitu od zlonamernih internet stranica), i izbegavajte sumnjive internet stranice, pogotovo one koje nude besplatni softver ili materijal za odrasle. Korišćenje firewall-a i anti-spyware softvera takođe je preporučljivo.
Korisni linkovi
- Besplatni Firewall programi za Windows
- Anti-spyware
- Firefox 3.0.8 – verzija lokalizovana na srpski jezik
- Svi alati koji vam mogu pomoći u očuvanju privatnosti
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com