Sve je manje naučnika koji će na pitanje iz naslova odgovoriti negativno. Ili je, barem, sve manje onih koji će tako nešto tvrditi apsolutno sigurni u to. Za one koji veruju da vanzemaljski oblici života postoje, postavlja se pitanje: Koliko su daleko i da li možemo da stupimo u kontakt s njima?
Ovo pitanje otvara i niz drugih dilema: ako postoje, i ako pokušavaju da stupe u kontakt sa nama, da li mi možemo da razumemo signale koje nam šalju? I u kakvom ih obliku šalju? Da li pokušavaju da ostvare kontakt putem radio-signala? Ili koriste neku drugu tehnologiju?
Bez obzira na to što kod mnogih sam pomen vanzemaljaca izaziva podsmeh i asocijacije na „male zelene“ iz crtanih filmova, mnogi naučnici, instituti i opservatorije se vrlo ozbiljno bave ovim pitanjem. Mnogi od njih iščekuju prvi kontakt. Mnogi traže način kako da do njega dođe.
Godine 1999, pri kalifornijskom Univerzitetu u Berkliju, započeo je neprofitni projekat SETI (Search for Extraterrestrial Intelligence – Potraga za vanzemaljskom inteligencijom), koji se u potpunosti finansira iz privatnih izvora. Danas SETI nazivaju institutom, koji plaća 4 miliona dolara godišnje za iznajmljivanje radio-teleskopa, a ulaže 26 miliona u izgradnju svog sopstvenog.
U osnovi projekta je teza da vanzemljaci pokušavaju da ostvare kontakt upravo pomoću radio-signala, jer su ovakvi talasi sposobni da prodru kroz atmosferu naše planete, a međuzvezdana prašina i gasovi ih teško apsorbuju. U svrhe primanja signala, institut SETI iznajmljuje Arecibo, najveći radio-teleskop na svetu, koji se nalazi u Portoriku. U intervalu od 1,7 sekundi, skupljaju se podaci iz 165 miliona radio kanala, a rezultati se analiziraju, kako bi se otkrili talasi koji mogu da potiču od inteligentnog oblika života.
Količina podataka koja se ovim putem dobija je ogromna, a iznajmljivanje ili kupovina super-kompjutera predstavljaju previše veliku investiciju. Zato su u Institutu došli na genijalnu ideju: napraviti screensaver, koji korisnici Interneta mogu da download-uju, a koji vrši proračunavanja i analize podataka dobijenih pomoću radio-teleskopa.
Svakih par dana, SETI svojim volonterima šalje paket podataka za obradu, koji se, pomoću standardne modemske veze, učitavaju oko 5 minuta. Obrada tih podataka ne zahteva od korisnika da bude povezan na Internet, već se obavlja offline. Svaki put kada ništa ne radite, a kompjuter je uključen, startuje se SETI-scrensaver, koristeći procesorsku moć za obradu paketa informacija. Prema informacijama od 1. avgusta, screensaver je instaliran na 3.180.977 kompjutera, a na ovaj način je dobijeno preko 683.249 godina procesorskog vremena.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com