Početak januara je doneo zaista neobične scene: igrao se mali fudbal u kratkim pantalonama, ljudi su se znojili i izvlačili prolećnu garderobu iz ormana, prozori su po čitav dan i noć stajali otvoreni. Mnogi su tvrdili da je bolje i tako, nego da nas je „strefio“ minus, iskombinovan sa nestašicama struje. Ipak, mnogo je i onih koji se žale na nervozu, umor, dekoncentrisanost. Nenormalne vremenske prilike ipak deluju nepovoljno na zdravlje i opšte stanje organizma.
Ovakvi vremenski uslovi su definitivno posledica globalnog zagrevanja, koje je već duže vreme jedna od glavnih tema u medijima, ali i u naučnim krugovima. Svi se trude da predvide kakve nas promene u budućnosti očekuju, kako se protiv zagrevanja boriti i kako će sve to uticati na ljude, životinje, useve, privredu. Postavlja se i pitanje kako ovako neuobičajeno visoke temperature deluju na nas.
I susednu Hrvatsku su zadesili „toplotni šokovi“, koji su, prema pisanju njihovih medija, naterale hiljade pacijenata da potraže pomoć psihijatra. Evo šta o tome kaže Dr. Vladimir Gruden, psihoterapeut: „Sigurno je da vreme utiče na psihičko stanje ljudi. Čim pritisak padne i poveća se vlažnost, moji pacijenti počnu da traže hitnu intervenciju, a u ambulantama se za 50% poveća broj građana koji traže psihoterapeutsku pomoć. Primetna je pojava jakih glavobolja, vrtoglavica, anksioznih stanja i depresija. Tada ja pacijentima objašnjavam da su njihovi problemi direktno uslovljeni vremenskim prilikama i da moraju da izdrže još koji dan“.
Atmosferske prilike definitivno utiču na naše raspoloženje i opšte stanje, a u slučaju ovako neuobičajeno visokih temperatura su psihički problemi, naročito kod labilnijih osoba, sasvim očekivani. Tokom ovakvog vremena raste napetost, pozitivni joni deluju nepovoljno u smislu poremećaja ravnoteže kalijuma, natrijuma i kalcijuma u organizmu, koja je odgovorna za pravilno funkcionisanje centralnog nervnog sistema, odnosno za normalan protok nadražaja kroz nervne ćelije. U slučaju poremećaja ravnoteže, dolazi i do poremećaja u funkcionisanju mozga, odnosna centara odgovornih za raspoloženje i tada je moguća pojava nesanica, strahova ili depresivnih stanja.
Srodne teme:
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com