Proteinske memorije

Pomalo neverovatno zvuči podatak da su naučnici ideju za novu tehnologiju proizvodnje kompjuterskih memorija dobili iz stripa. Naime, reč je o junaku anime i manga stripova, popularnih u Japanu, znanom pod imenom detektiv Konan (još poznatijem pod svojim nadimkom Case Closed – slučaj okončan). Reč je o mladom detektivu koji za rešavanje svojih slučajeva često korisi hajtek spravice koje mu pomažu u rešavanju problema s kojima se susreće. Ideja iz ovog stripa poslužila je naučnicima da razviju tehnologiju ultratankih memorija baziranih na proteinu.
Istraživači s Instituta Nara (Nara Institute of Science and Technology) u Japanu uspeli su da razviju biotehnološki proces koji bi omogućio stvaranje ultratankih računarskih memorija. Proces koristi protein feritin (ferritin); on se nalazi u manje-više svim sisarima na Zemlji, a u sebi sadrži depozit molekularnog gvožđa, odakle mu potiče i ime.
Ideja je da se sferna struktura ovog proteina nanosi na veoma tanke slojeve supstrata stakla ili plastike, a da se potom ultraljubičastim zračenjem uništi sav protein, a ostavi samo gvožđe iz njega, koje je onda moguće koristiti za čuvanje podataka njegovim magnetisanjem i demagnetisanjem. Kao krajnji rezultat dobila bi se memorija čija bi debljina bila manja od jednog mikrona.
Prednost ovakvog načina izrade memorija je što se u procesu izrade memorijski moduli ne bi morali grejati na vrlo visokim temperaturama, kao što to do sada bio slučaj (temperature su se kretale i preko 1.000 stepeni Celzijusa), niti bi supstrat morao biti relativno debeo sloj silicijuma, koji se koristi samo zato što ima dovoljno veliki termički kapacitet. Kako se za proizvodnju memorija baziranih na feritinu ne koristi nikakva termička obrada, supstrat može biti ultratanak stakleni ili plastični film, čime bi se ukupna debljina memorijskog modula mogla smanjiti na prethodno pomenuti jedan mikron.
Naučnici se nadaju da će ovako izrađena memorija moći da se ugrađuje u ultratanke displeje, kompjutere i, eventualno, u razne druge uređaje, naočare, mobilne telefone, odeću, jer je potencijalno područje primene ovako izrađenih memorija skoro neograničeno. Inače, „inteligentne“ naočare s ugrađenim kompjuterom na veoma tankom plastičnom filmu su i bile ideja vodilja koja je dovela do razvoja tehnologije za izradu ovih proteinskih memorija.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com