Za Volginu ulicu na Zvezdari znaju uglavnom stanari i stranci, ali je malo kome poznato da se ovde nalazi inženjersko srce Srbije: Institut „Mihajlo Pupin”, koji je i najstariji institut u jugoistočnoj Evropi. Njegovi inženjeri „upleli su prste i mozak” u sve što nas okružuje: od mobilnih telefona, robota, računara i svetske mreže (www.), preko elektronske i poreske uprave, kontrole tunela, železnice i naplate putarina, pa do aviona, tenkova, hidroelektrana, termoelektrana, čak i naftne i farmaceutske industrije.
„Pupin” je kontrolisao „Sistem pristupne saobraćajne kontrole” za Zimske olimpijske igre u Sočiju 2014. godine, a njegovi inženjeri razvili su „pametni” sigurnosni sistem, koji će biti ugrađen u budući „emotivno osetljivi ferari”. Direktorka prof. dr Sanja Vraneš objašnjava da sistem, smešten u volan, krov i sedište, meri puls vozača, krvni pritisak, analizira lice, čak i broj treptaja u minuti, dakle „skenira” kompletno psiho-fizičko stanje i upozorava ga kada je vreme da se zaustavi jer mu se prispavalo, da pojača muziku, smanji grejanje ili uspravi sedište…
Ovaj svetski prestižan institut, koji godišnje zarađuje 30 miliona evra, juče je posetio ministar prosvete Mladen Šarčević, koji je na kraju rekao „da je milina videti ovako nešto”, da čitava država ima koristi od „Pupina” i „da je ovo dobar model kako bi instituti trebalo da funkcionišu”.
– „Ferari” nam je jedan od brojnih partnera, sarađujemo sa „svime što mrda” u Srbiji, ali i sa kompanijama i državama širom sveta, od SAD i Rusije, do Alžira (vojska), Belgije, Francuske, Austrije… Upravljamo tunelima ne samo u Srbiji već i u Crnoj Gori i Sloveniji, sve kockarnice u Londonu kontrolišu naši sistemi. Nemačka je tražila da uradimo predlog reforme studija inženjerstva, jer je ustanovljeno da im godišnje fali 600.000, a mladi nisu zainteresovani za taj poziv – rekla je dr Vraneš.
Na našu opasku zašto se taj model ne primeni i u Srbiji, ministar Šarčević je rekao da je cilj i njegovog tima i vlade sa premijerom na čelu upravo podrška inženjerskoj struci, pa se tako krenulo od informatike u osnovnim školama do sastanka sa dekanima fakulteta koji školuju inženjere.
Dr Vraneš je takođe rekla i da im se često događa da stranci, posebno Amerika, „pokupe” čitav tim inženjera koje pre toga angažuju da rade na nekom projektu. Na to je ministar prosvete rekao da je odliv mozgova problem i u drugim zemljama i da će se u državnoj kasi naći para da se poveća broj stipendija za studente, uz obavezu da po diplomiranju izvesno vreme ostanu u zemlji.
– U mnogim stvarima krećemo od nule, sa nula ljudi i nula para, ali tražimo partnere i kompanije se rado odazivaju. Kada je reč o konkursu za naučnoistraživačke projekte, ne želimo da ponovimo prethodne greške, uvažićemo primedbe Zajednice instituta Srbije i dati prioritet onome što treba da pokrene privredu, što je i stav vlade – rekli su ministar Šarčević i državni sekretar prof. dr Vladimir Popović, odgovarajući na primedbe naučnika u vezi sa konkursom koji je vlada poništila u maju ove godine.
Kako smo čuli tokom posete, u institutu koji je osnovan 1946. godine trenutno radi oko 400 ljudi, obrazovanje stekli uglavnom na Elektrotehničkom fakultetu, a poslediplomske studije su završili u Beogradu ili u nekom od evropskih i svetskih centara. „Pupin” je u stoprocentnom državnom vlasništvu, a 95 odsto prihoda zarađuju sami, prodajom proizvoda i usluga, ostalih pet odsto je od projekata ministarstva. Sve što razviju odmah i primene, a ujedno i državi štede ogroman novac. Primer za to je sistem naplate poreza, što je državu koštalo oko dva miliona evra, a da je to radila firma sa Zapada, cena bi bila između sedam i 20 miliona.
– Kompletna elektronska uprava je softverski podržana od strane „Pupina”, kao i APR, zahvaljujući nama Srbija je jedna od sedam zemalja čiji se otvoreni podaci nalaze na EU portalu. U hidroelektranama držimo sto odsto nadzora i upravljanja, a pritom nudimo brzo i jeftino održavanje. Mi upravljamo u 80 odsto naših termoelektrana, ostatak pripada „Simensu”. I zamislite kada se dogodi neki kvar, nemački inženjer će da „uključi taksimetar” čim krene ka Srbiji, pa će gledati ovde da se zadrži što duže, a naši inženjeri će stići za pola sata do Obrenovca i odmah rešiti problem – priča direktorka Vraneš.
U „Pupinu” su napravljeni prvi digitalni računar, veštačka šaka za distrofičare, model kabine zemaljske stanice bespilotne letelice „pegaz”, minijaturni skrembler za „Motoroline” radio-stanice, koji onemogućava prisluškivanje, sistemi za automatsko lociranje vozila… Akademik Miomir Vukobratović je ovde osnovao beogradsku školu robotike, zahvaljujući čijem radu je „Honda” napravila Asima, najčuvenijeg robota koji hoda.
Svaka delegacija Evropske komisije obavezno obilazi Volginu ulicu, Svetska banka je dva puta radila procenu u Srbiji, pohvalila „Pupin” i čak u izveštaju navela da je ovaj institut „najsvetlija tačka u primeni istraživanja”.
Kako sve to uspevate, pitamo na kraju? Direktorka odgovara da je za razliku od Tesle, koji je bio naučnik i zanesenjak i umro siromašan, Pupin znao kako da unovči svoje znanje, tako da institut koji nosi njegovo ime sledi i njegovu filozofiju. I isplati se, očigledno.
(Sandra Gucijan, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com