Mreža solarnih elektrana raspoređenih po velikom broju zemalja severne Afrike, Bliskog istoka i Evrope trebalo bi da nam obezbedi trajno snabdevanje energijom. Pod pustinjskim suncem temperatura je viša od 60 stepeni Celzijusa, i to sada treba iskoristiti. Plan je da se to uradi pretežno putem solarnih elektrana, mada su na obalama predviđene i elektrane na vetar. Fizičar Gerhard Knis (Gerhard Knies) već sedam godina radi na projektu Dezertek (Desertec) i kaže da u pustinji ima dovoljno energije za sve. "Za šest sati dobijemo onoliko koliko čovečanstvo potroši tokom čitave godine. Tehnika za tako nešto već postoji. A najbolja ideja koja može da se ostvari u pustinji je upravo ova".
Tehnika koja postoji u stvari su solarne elektrane kakve već danas postoje u Španiji. U njihovoj proizvodnji učestvuje i jedna nemačka firma. Sunčeva energija sakuplja se specijalnim ogledalima, tako da se proizvodi toplota koja pokreće parne turbine. Jedna takva elektrana košta oko 300 miliona evra. Projekat Dezertek trebalo bi da "pojede" mnogo više od te sume, oko 400 milijardi evra. I pored toga, potencijalnih investitora već ima dovoljno.
Investitorima, na primer, želi da se priključi i Munich Re Group, najveće svetsko reosiguravajuće društvo. Isto to želi i Deutsche Bank, ali i energetski koncerni kao što su E.ON ili RVE. Desetak nemačkih firmi već je prisutno u konzorcijumu koji treba da realizuje ovaj projekat. Tehnološki koncern Siemens postavio je 2005. godine najduži podmorski kabel na svetu – između Australije i Tasmanije. Ta veza će biti primer i za povezivanje Afrike i Evrope elektrovodovima. Kompanije su uočile mogućnosti profita.
Onaj ko sada investira u solarnu energiju uskoro bi mogao da zaradi milijarde. U naredne tri godine finalizovaće se konkretan plan gradnje solarnih elektrana u Africi, ali njihove lokacije još nisu određene. Cilj je da se uz pomoć neiscrpnog izvora energije u tom kompleksu proizvodi 15 procenata struje potrebne Evropi.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com