Dok je pre nekoliko godina rad na više monitora bio vrlo teško izvodljiv, danas u njemu možete uživati s praktično svakim iole savremenijim računarom. Naime, verovatno biste svećom morali da tražite grafičku kartu koja nema dva monitorska izlaza, a svi Windows-i koji su trenutno aktuelni (XP i Vista) podržavaju rad s više monitora. To znači da vam za osnovno funkcionisanje ne treba nikakav dodatni softver; sve što vam treba je da imate dva monitora, priključite ih na računar, podignete Windows-e i uključite prikaz na dodatnom monitoru.
U vreme CRT monitora višemonitorske konfiguracije bile su prava retkost. Razlog je lako razumljiv – veliki gabariti tadašnjih "kutija" zahtevali su pažljivo planiranje radnog stola, a ako ste želeli da stavite, primera radi, dva monitora od 21" na sto, morali ste se suočiti i s težinom koja je ponekad znala da pređe i pedesetak kilograma. U takvoj situaciji ni proizvođači grafičkih kartica nisu vodili previše brige o monitorskim izlazima, pa su, izuzev tada slavnog, a danas širem krugu korisnika slabo poznatog Matrox-a, većinom nudili po jedan analogni monitorski izlaz. Dolaskom tankih LCD monitora situacija se menja, pa ste kod većine kartica mogli videti po jedan DVI i jedan analogni VGA izlaz (za vlasnike CRT monitora ili jeftinijih LCD-a), dok su dva DVI-ja danas standard. I dok je spajanje više monitora na računar ranije zahtevalo dosta muke (korišćenje više grafičkih kartica u računaru, što je povlačilo muke sa samo jednim AGP slotom, teškom nabavkom PCI kartica, kao i upravljačkim programima koji su se međusobno "sudarali"), danas je to u stvari veoma jednostavno. Kupite dva LCD-a, kupite grafičku karticu s dva DVI-ja i uživate.
Osnovna dilema koju neiskusni korisnici imaju je ona je li bolje imati jedan veliki monitor ili dva manja. Naravno, uvek je bolje imati dva velika, ali to finansije često ne dozvoljavaju. Zato je potrebno ograničiti se na pristupačna rešenja. Ako često radite samo u jednoj aplikaciji, onda je svakako bolje imati jedan veliki monitor, ali u svim ostalim slučajevima bolje je imati dva. Oni će dati veću ukupnu radnu površinu, a pored toga omogućiće i da dva programa budu prikazana potpuno odvojeno. Naime, kada se radna površina (desktop) raširi na dva monitora, tada ćete traku sa zadacima (taskbar) i meni Start imati samo na jednom monitoru, a drugi će biti potpuno prazan.
Na njega možete odvući koji god program želite, možete ga maksimizirati, menjati mu veličinu, sve što biste inače radili na samo jednom monitoru. Razlika je u tome što sa dva monitora možete imati dva istovremeno vidljiva maksimizirana programa. To znači da, ako uređujete Word dokument u kojem morate da se pozovete na neku tabelu, na drugom monitoru možete otvoriti Excel dokument sa željenim podacima i videti sve odjednom. Ako pišete seminarski rad, a za podatke koristite razne internet izvore, na drugom monitoru možete imati omiljeni web browser i čitati otvoreni dokument dok pišete na prvom monitoru. Najveća prednost rada na više monitora je "multitasking". Možete videti više stvari odjednom bez potrebe da se tasterima Alt+Tab prebacujete s jedne na drugu. Čak i ako koristite samo jedan program, neke njegove prozore, toolbar-ove i slične stvari možete odvući na drugi monitor, a na primarnom monitoru možete se fokusirati samo na rad.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com