Sada se opet nameće sledeće pitanje: koliko vam ova pogodnost zaista treba? To morate da odlučite sami, jer samo vi znate koliko vremena provodite za računarom i koje poslove na njemu radite. Koliko često koristite Alt+Tab kombinaciju tastera? Da li pokrenete desetak programa istovremeno, pa vam je problematično da se prebacujete između njih? Gubite li mnogo vremena na pronalaženje onog što vam treba? Sigurno je da svaki korisnik računara nekada stari monitor zameni novijim. Kad kupujete novi monitor, zašto ne biste ostavili i stari pa ga spojili na računar kao pomoćni? Cene monitora brzo padaju, a za novac za koji se pre mogao kupiti kvalitetan 15" CRT monitor danas možete kupiti sasvim solidan 22" LCD. Tehnologija je sve dostupnija, zašto je ne iskoristiti? Razmislite o tome odmah pri kupovini novog računara ili nadogradnji postojećeg.
S druge strane, korišćenje dva monitora donosi i neke probleme s kojima je potrebno uhvatiti se u koštac. Prvi problem je nejednak prikaz boja, jer je verovatnoća da ćete na dva ili više različitih monitora dobiti verne i uporedive boje (osvetljenje, kontrast, količina plave, crvene, zelene komponente) praktično ravna nuli. Zato bi monitore trebalo kalibrisati, a ako to radite "napamet", bez hardverskog kalibratora, teško ćete uspeti u toj nameri. Međutim, to je važno samo onima koji rade s fotografijama ili dizajnom, ostali će bez većih problema i uz pomoć kontrola na samom monitoru uspeti da dobiju prihvatljiv prikaz. Druga stvar na koju treba da obratite pažnju je veličina tačke; iako nije strašno kad monitori imaju različitu veličinu tačke (što je slučaj ako, recimo, stavite 24" monitor kraj 17"), bilo bi bolje da je veličina tačke ista (kao što je slučaj sa 24" i 21,3" ekranima). Veličinu tačke najlakše je saznati iz specifikacija monitora.
Što se tiče ergonomije, optimalno je da monitor bude ispred korisnika, ne levo i ne desno. Ali, s dva monitora to je praktično nemoguće, osim ako je sto dovoljno dubok i ako su monitori dovoljno mali da ih možete staviti u ravan jedan pored drugog. U većini slučajeva će ipak primarni monitor biti ispred vas, a pomoćni sa strane. I to je, ako često koristite drugi monitor, loše jer će vas boleti vrat. Ali uz pažljivo razmeštanje i detaljno planiranje ovo se može rešiti na zadovoljavajući način.
Drugi nedostatak je veliki manjak programa i igara koji efikasno koriste dva monitora. Zar ne bi bilo idealno da, dok pregledate fotografije, na drugom monitoru imate uvećani prikaz odabrane fotografije, da prilikom igranja možete da iskoristite oba monitora, a ne samo jedan, da možete lako da manipulišete programima tako da ih prečicama s tastature premeštate s jednog ekrana na drugi, da možete napredno manipulisati pozadinskim slikama, screensaver-ima, da svaki monitor ima svoj taskbar? Nažalost, mnogi programi ne mogu se iskoristiti tako da svoj prikaz "rašire" na više monitora, ali već sama činjenica da je moguće imati odjednom prikazano više takvih programa donosi velik napredak. Windows je opet vrlo ograničen prilikom rada s više monitora i sve što će vam ponuditi je to da prenesete otvoreni program na drugi monitor. To je kraj njihovih ambicija, čak i u Visti. Zato ipak treba upotrebiti dodatni softver da bi se ovaj potencijal maksimalno iskoristio.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com