Baze podataka – Baze podataka služe za organizovanje podataka o određenom subjektu i njihovu ekstrakciju. Baze podataka upotrebljavaju jednu ili više tabela informacija unetih od strane korisnika, za vraćanje (izveštavanje) podataka za mnoštvo namena. Podaci mogu biti vraćeni različitim metodama, kao što su upiti za podacima (querys), sortiranje ili filtriranje, i izvlačenje informacija u formatirane izveštaje (kao što su recimo fakture), koji mogu biti odštampani. Iako tabele izgledaju vrlo slično unakrsnim tablicama, tabele baza podataka čuvaju „sirove“ podatke. Drugim rečima, nema nikakve potrebe za formatiranjem podataka u tabelama baza podataka. Samo formatiranje vrši se u izveštajima, koji se generišu na osnovu podataka iz tabela, dok su podaci u unakrsnim tabelama već formatirani u radnim listovima, tako da i novi podaci poprimaju pripremljen format.
Baze podataka podrazumevaju i osnovnu skladišnu jedinicu u tabelama, a to je podatak (record), slog ili rekord. Jedan slog može da bude sastavljen od više tzv. polja. Ako bismo uporedili ovo sa običnim telefonskim imenikom, jedan slog bi bila cela informacija o jednoj osobi, a polja bi čuvala svaki posebni deo informacije (ime, prezime…). Izveštaji (ili Report-i) organizuju informacije u razumljiv oblik i najvećim laicima, a mogu kombinovati informacije – u cilju izvođenja kompleksnih izračunavanja. Baze podataka vrlo lako organizuju i upravljaju velikom količinom informacija, a bolje je očuvan i integritet podataka, zbog čega su one mnogo moćnije i snažnije upravo kada je reč o velikoj količini informacija.
Nedostatak baza podataka? Nedostatak većine programa za upravljanje bazama podataka je njihova kompleksnost i težina upotrebe (potreba za dugotrajnim učenjem). U bazama podataka, za razliku od unakrsnih tabela, laicima je veoma teško da naprave strukturalne promene u tabelama, upitima i formama koji su ranije kreirani od strane programera ili celih razvojnih timova. Kod organizovanja podataka u tabele potrebno vam je veliko znanje radi organizovanja podataka na najbolji mogući način, i njihovu kasniju upotrebu. Razlog ovome je što naknadna nestručna izmena struktura (tabela, upita, izveštaja) može da izazove oštećenja podataka. Zato je važno da dizajner baze podataka ima čistu viziju koji će sve tipovi podataka biti uključeni u bazu i kako ih najbolje organizovati. Ovo, u kombinaciji sa interfejsom koji nije tako intuitivan kao kod unakrsnih tabela, ponekad može da zaplaši korisnike baza podataka.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com