Samo devet kvadratnih milimetara zauzima senzor koji pokreće sunčeva energija, a koji bi baterije ubrzo mogao da učini sasvim zastarelim. Ovaj "paketić" na slici je sendvič od fotonaponske solarne pločice, baterije koja prikuplja energiju i logike vrlo raširenog procesora ARM Cortex-M3, čiji derivati pokreću i pametne telefone. S dimenzijama 2,5 x 3,5 x 1 milimetar ovo minijaturno čudo je hiljadu puta manje od po veličini najpribližnijeg uporedivog procesora na tržištu, a kada se najpopularniji industrijski 32-bitni procesor ne bavi logičkim operacijama, u odnosu na komercijalnu konkurenciju troši 2.000 puta manje energije. A iz štedljivog stanja "sna" energetsko-logički paket budi se trenutno.
To čudo, čiju senzacionalno veliku sposobnost eventualno mogu razumeti elektroničari, pozdravljeno je ovacijama na Međunarodnoj konferenciji Solid-state Circuits, koja je održana u februaru u San Francisku, a sudeći po prijemu, vrlo brzo će naći veliki broj raznih primena i uvući se u svakodnevne živote miliona ljudi. "Naš sistem radi skoro nesmetano, a apsolutno bez ikakvog dopunskog napajanja, ako ga barem povremeno izložite dnevnom svetlu, jer je u tim uslovima sasvim nezavisan. Uopšte nije važno da li je to otvoren ili zatvoren prostor", kaže Dejvid Blaj (David Blaauw), profesor elektrotehnike i računarstva na Univerzitetu Mičigen.
Najvažnije je što ovaj tip procesora poznaje izuzetno mnogo kompjuterskih stručnjaka. Ne računajući Intelove procesore u računarima, energetski izuzetno ekonomični procesori iz porodice ARM, iz sveta palmtop računara i telefona već polako kucaju na vrata "pravih" računara. Jedna njegova verzija "kuca" u Apple-ovom iPad-u, zbog čega se proizvođač usuđuje da tvrdi da će ovaj uređaj prikazivati čak deset sati videa pre nego što ga bude potrebno dopuniti. Ovaj sistem najpre će omogućiti ugradnju komplikovanih biomedicinskih implanata, kao što su srčani stimulatori, čija će mikrobaterija, ako se ugradi čak i veoma mladim pacijentima, biti dovoljna da uređaj doživotno radi besprekorno. U medicini on bi mogao biti i jeftin, a pouzdan sistem za stalno telemetrijsko praćenje mnogih zdravstvenih parametara kod bolesnika koje treba stalno nadzirati, jer se sve te vrednosti u stvarnom vremenu mogu bežično prenositi na sisteme pod nadzorom lekara, ali i za buduće sisteme za hitnu pomoć. To znači da će se pacijentima koji su danas osuđeni na stalan zdravstveni nadzor znatno poboljšati kvalitet života pošto će im se povećati sloboda kretanja.
Ove logičke "kockice" ubzo će, kao važan i nevidljiv deo kojem nije potrebno održavanje, pronaći primenu u pametnoj arhitekturi, motornim vozilima, saobraćajnoj signalizaciji. U teoriji, procesor bi mogao da radi vekovima kad se posle više decenija ipak ne bi smanjio kapacitet baterijice koja akumulira energiju za njegov rad. U "snu" svetlosni senzor i procesor troše manje od jednog nanovata na sat. Ključ inovacije je u stvari metoda konverzije energije. "Procesoru je dovoljno samo pola volta napona da bi normalno radio. Fotonaponski deo proizvodi napon od četiri volta, pa smo radi procesora napon morali da smanjujemo, a višak da skladištimo u tankoslojnu bateriju kompanije Cymbet. To nam je omogućilo toliko dobru iskorišćenost", objašnjava Denis Silvester (Dennis Sylvester), docent na Univerzitetu Mičigen, koji je radio na tom projektu.
Naravno, najveću korist od ovog izuma imaće finansijeri istraživanja, vojska (DARPA), Nacionalni institut za standarde i tehnologiju, kao i Centar istraživačkog programa Focus i nosilac prava za procesore ARM. Sledeći korak je, kako najavljuju istraživači, taj fotonaponsko-baterijski sendvič s procesorom ARM Cortex-M3, procesorsko polje, koje bi se moglo primeniti kao moćna i energetski veoma ekonomična računarska platforma. Za ARM već postoji deset distribucija Linux-a, među kojima su i dva ambiciozna, Google Chrome OS i Android, tri besplatne verzije BSD Unix-a, "pravi" Unis OpenSolaris, dve verzije Windows-a (CE i Mobile), iPhoneOS, kao i mnogo već gotovih industrijskih primena. Ukratko, pored koncepta baterije, u prošlost bi ubrzo mogao da ode i koncept računara kakve danas poznajemo.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com