Naučnici Univerziteta Stenford u Kaliforniji uspeli su da konstruišu mikročip koji se sam u potpunosti razlaže u ljudskom organizmu pod dejstvom tečnosti, bez ikakvih posledica po zdravlje. Elektronika koja se sada ugrađuje u ljudsko telo da bi, na primer, upravljala veštačkim srcem ili zaliscima, ili da bi kao dozator dopremala lek do određenog organa, mora da se odstranjuje posle okončanja predviđenog perioda rada. To znači da je pacijentu potrebna još jedna operacija.
Najveći problem prilikom usavršavanja novog mikročipa bila je neophodna eliminacija silicijuma, jedinog elementa koji nije biorazgradiv, ali je neophodan u izradi mikroelektričnog kola. Međutim, već postoje organski poluprovodnici i upravo su ta jedinjenja, zajedno s polimernom izolacijom, podloškom i minimumom srebrnih i zlatnih provodnika, primenili kalifornijski naučnici u izradi svog mikročipa.
Ovaj elektronski uređaj stabilan je u običnoj vodi, ali se postepeno, za 70 dana, raspada u tečnostima ljudskog tela – slaboalkalnim vodenim rastvorima soli. Posle razlaganja mikročipa, u organizmu ostaje samo zanemarljiva količina srebra i zlata, metala koji ni u većim količinama nemaju štetan uticaj na zdravlje.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com