Do nedavno su naučnici proučavali nervne sisteme živih bića, ne bi li dobili inspiraciju za nova rešenja u tehnologiji. Od skora su odlučili da iskoriste „prečice“ i, umesto da se bave manje-više uspešnim imitacijama onoga što je stvorila priroda, počeli su da kombinuju živa bića (ili njihove delove) i veštačke tvorevine.
Pojam kiborg, nekada samo deo naučno-fantastične ikonografije, danas postaje stvarnost. Spoj živih bića i mašina daje prve ozbiljne i uspešne rezultate. Najnoviji primer jeste robot sa mozgom jegulje, delo naučnika sa Instituta za rehabilitaciju u Čikagu.
Mozak je izvađen, ali živ, očuvan u posebnom rastvoru i povezan sa robotom koji ima točkove i elektronske „oči“, tako da iz njih može da prima signale i šalje naredbe kojima se upravlja kretanjem. Istraživački tim ističe da rezultati testova mogu da se upotrebe u mnogim oblastima, a jedna od njih se odnosi i na ljudsko zdravlje. Ovakvim se testovima dolazi do dubljih saznanja o tome kako funkcioniše mozak i nervni sistem uopšte, a takvi podaci mogu da budu upotrebljeni i za razvoj čipova kojima bi mogla da budu sanirana oštećenja nastala starenjem, bolešću ili mehaničkim povredama.
Paralelno sa ovim istraživanjem se odvija i još nekoliko njih u okviru kojih se vrši integracija živog i neživog, mikroelektronike i organa i ćelija životinja. Navešćemo nekoliko primera.
U državi Ajovi, SAD, entimolog Tom Bejker (Tom Baker) je izgradio uređaj za pronalaženje mina i eksplozivnih naprava, zakopanih na bojnom polju. U pitanju je kombinacija (spoj) antena noćnog leptira i mikroprocesora. Antene emituju signale koje mikroelektronika pretvara u tonove. Na osnovu njihovih parametara se i detektuje postojanje mina.
U Los Anđelesu neurolog Majkl Baudri (Michael Baudry) radi na sistemu u kome „sarađuju“ sačuvani delovi mozga miša ili zeca i elektronika, a koji može da upozori vojnika na postojanje nervnih i bojnih otrova i upozori ga na potrebu stavljanja zaštitne maske.
Pored navedenih destruktivnih eksperimenata, gde se koriste delovi mozga ili drugih organa u spoju sa mikroelektronikom, prisutni su i oni u kojima se životinje treniraju za obavljanje određenih zadataka i traži se način da čitav proces bude kontrolisan pomoću posebnih uređaja.
Entimolog Džeri Bromenšenk (Jerry Bromenshenk) je uspeo da istrenira pčele koje pronalaze eksploziv, a u isto vreme je ovako nešto pošlo za rukom i Džou Levisu (Joe Lewis) sa Instituta za poljoprivredna istraživanja u Džordžiji. Sa tom razlikom što je on uspeo da istrenira jednu vrstu parazitskih osa. Ipak, još uvek nije pronađen način praktične primene ovakvih dostignuća i kontrole životinja koje se slobodno kreću, a putem elektronskih uređaja.
Što se tiče samog procesa treniranja, Levis je pošao od činjenice da insekti reaguju na mirise koji su povezani sa hranom ili reprodukcijom. Proces treniranja je bio iznenađujuće jednostavan: dok su ose hranjene rastvorom šećera, izlagane su i mirisu di-nitro toluena, vrste eksploziva, tako da je, u njihovom nervnom sistemu, došlo do povezivanja ovakvog mirisa sa hranom. Puštene da slobodno lete, ose su pronalazile eksploziv, uverene da je u pitanju hrana.
Na isti je način i Džeri Bromenšenk trenirao pčele. Rezultati su izuzetno uspešni, ali je pitanje kako pratiti i kontrolisati pčele u slobodnom letu. Radio-odašiljači koji bi na njih bili prikačeni su previše teški, a ni sa mikročipovima nije postignut zadovoljavajući rezultat. Naučnik vrlo ozbiljno izjavljuje da čeka da neko proizvede čip koji će moći da se nanosi u obliku spreja!
Kako je ovaj problem rešio „trener osa“ Džo Levis? Potpuno neverovatno, jer je i začuđujuće jednostavno: on je napravio uređaj koji staje u šaku, a u koji se ose, znatno manje od pčela, smeštaju. Kada osete miris povezan sa hranom, one počinju da reaguju, njihova fizička aktivnost se povećava, a sve to, jednostavno, pali sijalicu na uređaju! Istraživač ističe da se pomoću ovakve naprave i osa u njoj, mogu otkrivati eksplozivi na aerodromima ili bilo kojoj drugoj lokaciji, ali se može pronalaziti i droga ili, čak, registrovati bolest kod ljudi na osnovu njihovih telesnih mirisa!
A kako funkcioniše robot sa mozgom jegulje? I kako se bakterije upotrebljavaju za detekciju zagađenog vazduha? Više o tome u narednom nastavku.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com