Pomenuta vrsta jegulje je izabrana za eksperiment, jer su njene nervne ćelije izuzetno velike, sama vrsta je dobro proučena, a mozak je mogao da preživi više dana u posebnom rastvoru soli.
Izvađeno moždano tkivo je povezano elektrodama sa robotom, koji je postavljen u kružnu arenu prečnika 1 m. U ovom su eksperimentu bile ključne reakcije robota na svetlo: ono je paljeno i gašeno u određenim intervalima, senzori su svetlosne informacije primali, a zatim ih prosleđivali do mozga koji je je bio „živ“ zahvaljujući pomenutom rastvoru.
Signali iz mozga su, pomoću posebnog kompleta mikroprocesora, pretvarani u električne impulse i odašiljani natrag u robota. Kada je svetla bilo, njegovi točkovi bi reagovali i on se kretao; u suprotnom, nije postojala nikakva akcija.
Ono što je zanimljivo, je činjenica da se robot kretao uvek u pravcu izvora svetlosti. Jegulja u vodi ovaj mehanizam koristi za održavanje ravnoteže, uvek se orijentišući u odnosu na svetlost koja dolazi sa površine. Saznanja iz ovog eksperimenta mogu da budu upotrebljena za pravljenje proteza, koje bi ljudima koji su preživeli moždani udar ili imaju druga oštećenja nervnog sistema, olakšale kretanje.
Još jedan zadivljujući primer spajanja živog i neživog, jeste projekat na kome rade Majkl Simpson (Michael Simpson) i Geri Sajler (Gary Sayler) u Oak Ridge laboratoriji (Tenesi, SAD). U pitanju je biosenzor, spoj mikročipa i genetski modifikovanih bakterija, koji služi za registrovanje toksičnih materija u tlu i vazduhu. Bakterije su tako izmenjene, da rastu i razvijaju se upravo u zagađenoj sredini, na taj način upozoravajući na postojanje zagađenja i rizika po zdravlje. Ovaj projekat se razvija i u pravcu detekcije oboljenja kod ljudi, odnosno reagovanja na postojanje virusa i bakterija koje izazivaju bolesti. U ovakvom slučaju, biosenzor bi analizirao telesne tečnosti i otkrivao opasnost, odnosno postojanje oboljenja.
Korisni linkovi:
Srodne teme:
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com