Do sada su za NASU i njene robote glavni načini kretanja na Mesecu ili Marsu bili hodanje ili kotrljanje. Naime, uređaji koji su ispitivali površinu nebeskih tela su ili imali „noge“ ili se kretali pomoću točkova. Problemi su nastajali na neravnom ili stenovitom terenu gde je njihovo kretanje bilo previše sporo ili čak potpuno onemogućeno. Joel Burdick, inženjer mehanike sa Tehnološkog instituta u Kaliforniji, je došao na ideju da konstruiše robota koji bi se kretao u skokovima. Prototip je napravljen i testiran i dokazuje da su skokovi izuzetno pogodan način za savladavanje stenovitog terena i prepreka, mnogo brži od „kotrljanja“.
Svoj izum je Joel Burdick nazvao „robofrog“ – robot-žaba zbog načina kretanja ali i činjenice da koristi zadnje „noge“ za skok a prednjim se samo dočekuje i održava ravnotežu.
Robot-žaba je težak 1,3kg i na Zemlji može da skoči 2,4 metra. Na Marsu, gde je gravitacija oko 70% slabija, skok dostiže impresivnih 7,2 metra. Takvim skokovima bi ovaj robot na Marsu mogao da pređe 200 metara za oko sat vremena.
I ranije su istraživači i inženjeri uočavali prednosti skokovitog kretanja. Hermann Oberth je još 1959. godine predlagao NASI razvoj vozila koje skače i koje bi bilo poslato na prvu mesečevu misiju. Projekat nije sproveden, ali su obavljeni eksperimenti koji će u praksi biti po prvi put testirani 1967. godine, na robotskoj Surveyor 6 mesečevoj misiji. Ovakve vrste projekata su stalno bile prisutne ali nikada nije bilo nađeno pravo rešenje.
Burdickov robot predstavlja ogroman napredak u tom pravcu. Može da izabere smer u kome će da skače i, bez obzira na teren, uspeva da se dočeka, ispravi i pripremi za nov skok. Pauze koje između skokova postoje služe dovođenju u pravu poziciju i punjenju baterija koje robot-žabu pokreću.
Burdick je na dobrom putu da omogući robotu da samostalno bira smer kretanja i izabere najbolji put. U tom slučaju bi nestala potreba za kontrolom robota sa Zemlje koja je kretanje komplikovala i usporavala. U sledećoj fazi konstruktor namerava da svom robotu doda i točkove, tako da način kretanja bude prilagođen terenu. Burdick ističe da obe vrste imaju svoje prednosti: točkovi za precizno razgledanje i snimanje terena i prikupljanje uzoraka, a skokovi za brže savladavanje razdaljina i kretanje po neravnoj površini.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com