Nobelovac Džek Kilbi (Jack Kilby) umro je 20. juna u 81. godini u Dalasu. Kilbi je poznat kao pronalazač integrisanih kola – mikročipova kao skupova tranzistora, na kojima se zasniva savremena računarska tehnika. Za to svoje otkriće dobio je Nobelovu nagradu za fiziku 2000. godine. Najveći deo svog radnog veka proveo je u kompaniji „Texas Instruments“ iz Dalasa (od 1958. do 1983. godine), a bio je i profesor na Univerzitetu Teksas od 1978. do 1984. godine. Poslednjih godina svog života radio je kao konsultant kompanije „Texas Instruments“.
Pronalazak integrisanih kola Kilbi je ostvario 1958. godine radeći u kompaniji „Texas Instruments“, a zahtev za patentiranje predat je 1959. godine. Njegovo integrisano kolo sastojalo se od pet štapića germanijuma povezanih provodnicima (žicama). Po tadašnjem saopštenju iz kompanije „Texas Instruments“, o tom pronalasku govorilo se kao o praktičnom dokazu da se otpornici i kondenzatori mogu nalaziti na istoj poluprovodničkoj pločici. Pronalazak je, naravno, dokazao mnogo više od toga i otvorio put ka novoj revolucionarnoj tehnologiji izrade računara. Prvi računar napravljen sa integrisanim kolima bio je oko 150 puta manjih dimenzija od dotad izrađivanih računara sa klasičnim tehnologijama.
Sa Kilbijevim otkrićem integrisanih kola povezana je i jedna zanimljiva priča. Naime, nekoliko meseci nakon predaje dokumentacije za priznavanje patenta, isti pronalazak dao je na patentiranje i Robert Nojs (Robert Noyce) iz kompanije „Fairchild Semiconductors“. Njegovo integrisano kolo bilo je napravljeno na bazi silicijuma, slično Kilbijevom, ali složenije strukture. Posle toga došlo je do nesporazuma između dve kompanije oko prava na patent, ali su ti nesporazumi kasnije izglađeni. Zanimljivo je da je Robert Nojs kasnije postao jedan od osnivača danas vrlo poznate kompanije „Intel“, a da su oba naučnika 2000. godine dobila Nobelovu nagradu za fiziku.
Pored ovog pronalaska, Džek Kilbi je ostvario i mnoge druge u kompaniji „Texas Instruments“. Jedan je od najzaslužnijih za otkriće vrlo popularnog ručnog elektronskog kalkulatora, zatim termalnog štampača i mnogih drugih proizvoda iz oblasti savremene elektronike (ukupno više od 60 patenata). Međutim, integrisano kolo je njegovo najznačajnije otkriće. Kakav će značaj ono imati za elektroniku i računarsku tehniku, kako je i sam Kilbi govorio, u vreme ostvarenja ovog pronalaska ni sam autor nije mogao ni pretpostaviti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com