Na tajnoj lokaciji u Londonu nalazi se tim koji danonoćno surfuje mrežom u potrazi za piratima i nelegalnom prodajom softvera. Prijave i podaci koje dobijaju su često poslani email-om ili dojavljeni telefonom od strane zaposlenih u kompanijama koje su se odlučile na upotrebu piratizovanih programa.
Naziv ovog specijalnog „odreda“ je Business Software Alliance (BSA), a prema rečima vođe tima Margo Miller, lokacija na kojoj se nalaze se čuva u tajnosti da bi se zaštitili od „besnih pirata“. Podaci kojima BSA raspolaže govore o tome da je u toku poslednjih godinu dana šteta koju su pirati naneli softverskoj industriji iznosila čitavih 7 milijardi funti, pri čemu je čak 26% poslovnog softvera bilo nelegalno, odnosno svaki četvrti kompjuter koji je ovakve aplikacije koristio je imao instaliranu piratsku verziju. U ovaj procenat ne spadaju igre i ostali neposlovni programi, tako da kada se i oni uzmu u obzir, brojka dostiže čitavih 35%.
Glavni finansijeri i sponzori BSA su kompanije Adobe, Macromedia, Microsoft i Symantec, i kada se izme u obzir navedenih 35%, samo u slučaju Macromedia-e, šteta iznosi 50 miliona dolara na godišnjem nivou.
Po rečima Margo Miller, ne postoji softver koji na Internetu nije dostupan i u piratskoj verziji. Programe je moguće ili download-ovati, ili su u pitanju sajtovi sa crack-ovima i serijskim brojevima, ili su to kompilacijski CD-i koje profesionalni pirati prodaju na aukcijskim sajtovima. Za poslednja tri meseca, BSA je poslala 846 upozorenja provajderima na čijim su se serverima nalazili ovakvi sadržaji i, u 91% slučajeva, to je vodilo „zatvaranju“ ovakvih adresa. Samo mali deo ovakvih sajtova pripada profesionalnim prodavcima ilegalnog softvera, dok su u najvećoj meri prisutni „sajtovi za prijatelje“ koje često postavljaju tinejdžeri iz zabave i besplatno nude ilegalnu robu.
Jedan od takvih vlasnika sajta je i 15-godišnjak iz Alberte, Kanada koji smatra da ne radi ništa loše. „Ovakvi sajtovi su namenjeni ljudima koji ionako ne bi kupili taj softver jer je za njih preskup. U pitanju su učenici i studenti“. Provajder na kome se nalazi adresa ovog tinejdžera je Tera-byte, a njegov vlasnik takođe ne vidi zašto se diže toliko buke oko ove pojave: „Najveći broj ovakvih sajtova uopšte ne sadrži ilegalan softver ili krekove. Ako sledite link, u većini slučajeva nećete dobiti ništa osim beskrajnog niza reklama. Čak iako pronađete crack ili čitav program, oni obično ne rade ili sadrže virus. Niko nije lud da rizikuje i samo se budale odlučuju na ovakav korak“, tvrdi on.
BSA se sa ovakvim konstatacijama ne slaže i tvrdi da hiljade i desetine hiljada (ako ne i miliona) ljudi do softvera dolaze na ovaj način, i da provajderi krše zakone „ugošćujući“ ovakve sajtove na svojim serverima. Ipak, zakoni još uvek nisu precizni, tako da mnogi ISP-i prolaze nekažnjeno. Margo Miller sumnja da neke od ovakvih kompanija vode i sami pirati, pošto uporno odbijaju da sarađuju sa BSA.
Sa pojavom sistema za razmenu fajlova, kao što su Napster, Hotline, Gnutella ili Freenet, i sa sve dostupnijim brzim vezama, problem je za softverske kompanije postao još veći. Nikada do sada nije bilo tako lako doći do ilegalnog materijala. Dovijanja su razna, tako da BSA nudi ne malu nagradu od 10.000 funti svakome ko dostavi informaciju o firmi koja koristi nelegalan softver, a kompanija Microsoft u zamenu za ilegalni paket daje pravu verziju, nadajući se da će na taj način doći do pirata koji se profesionalno bave ilegalnom prodajom. Softverski gigant će takođe u novu verziju Office-a ugraditi drugačiji sistem zaštite, pri čemu se mora izvršiti online registracija kupljenog paketa, a novi će sistem biti vrlo teško „probiti“. Ipak, ne postoji brava koju neko ne može da obije, tako da sumnjamo da će to zaustaviti hakere, koji su nedavno i uspeli da upadnu u Microsoft-ovu mrežu i pri tome „pokupili“ izvorne kodove novog Windows-a i Office-a (Vidi članak Hakerski upad u Microsoft-ovu mrežu).
Neki analitičari tvrde da je za softverske kompanije možda pametniji korak da se manu uzaludnog posla i da smisle novi poslovni model koji bi iskoristio sisteme za razmenu fajlova, kao što su to uradile muzičke kuće u Napster-ovom slučaju (o tome čitajte u prilogu Ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se!).
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com