Solarne letilice (IV deo)

Bez obzira na NASA-ine prodore u oblasti materijala od kojih će se izrađivati solarni jedrenjaci, ova svemirska agencija prvi probni let najavljuje tek za 2005. godinu. U ovom trenutku, ispred američke agencije se nalazi i Evropska svemirska agencija (ESA) i organizacija Planetary Society, koja stoji iza projekta „Cosmos 1“. Međutim, ovako jaka konkurencija na polju solarnih letilica može da dovede i do početka trke u osvajanju ove vrste svemirske tehnologije, pa nije isključeno da će se NASA mnogo više angažovati na ovom polju i pokušati da osvoji primat.

U bliskoj budućnosti, američka svemirska agencija najavljuje eksperimentalni let aviona, koji predstavlja prelazni oblik ka solarnim letilicama. Reč je o bespilotnom avionu na solarni pogon, koji nosi naziv Helios i već je spreman za uzletanje na pisti NASA-inog istraživačkog poligona na Havajima. Cilj leta jeste dostizanje visine od 30 kilometara, što bi značilo obaranje pređašnjeg rekorda, postignutog 1998. godine: tada je Agencija lansirala letilicu Pathfinder Plus, koja je dostigla visinu od 24,38 kilometara.

Helios, avion vredan 15 miliona dolara, ima krilo od prozirnog materijala, dužine 76 metara, a kreće se brzinom bicikla. Pogon letilice je rešen na zanimljiv način: iz solarnih ćelija na krilu se dobija električna energija, koja se koristi za izdvajanje molekula kiseonika i vodonika iz vode u uređaju za elektrolizu. Oba gasa se čuvaju u odvojenim rezervoarima, da bi se noću, kada Helios ne pokreće solarna energija, vodonik i kiseonik slali u uređaj koji nosi naziv fuel cell, gde se ponovo sjedinjavaju u vodu, pri čemu se oslobađa električna energija. Na taj način je obezbeđeno neprekidno napajanje i pogon za Helios: danju ga pokreću sunčevi zraci, a noću elektricitet dobijen na opisan način.

Pored postavljenog cilja – obaranja visinskog rekorda – NASA želi da isproba i nosivost letilice, odnosno da na nju postavi različite uređaje. Ako tako nešto prođe bez problema, Helios bi mogao da se koristi i za ispitivanje ozonskog omotača, klime, atmosfere. Sledeći let Helios-a (planiran za 2003. godinu) bi trebao da pokaže da pogonski sistem može da obezbedi dugotrajni let – u najavljenoj misiji bi letilica trebalo da provede 96 sati. Tim koji stoji iza projekta Helios smatra da opisani pogonski sitem može lako da obezbedi i letove koji bi trajali više meseci.

Let na visini od 30 kilometara, koji je najavljen za leto 2001. godine, ima za cilj boravak Helios-a u uslovima koji su najbliži razređenoj atmosferi Marsa – iskustva probnog leta bi bila iskorišćena za projektovanje budućih letilica, koje bi bile namenjene marsovskim misijama. Ako sve protekne po planu, i predviđanja naučnika se ispune, Helios bi mogao da zameni telekomunikacione satelite i obavlja iste zadatke, uz mnogo manje troškova. Takođe bi mogao i da kontroliše klimatske promene, nastajanje i kretanje tornada, kao i da nadgleda teritorije pogođene elementarnim nepogodama.

Korisni linkovi: